Др Ненад Ристовић огласио се отвореним писмом на својој Facebook страници упућеним грађанима Зајечара поводом епидемије корона вируса која полако нестаје, као и предстојећег празника Ђурђевдана и славе великог броја Срба.
„Поштовани грађани,
Овим писмом желим да се обратим онима који ће одвојити пар минута слободног времена да прочитају ове редове.
Од почетка пандемије вируса COVID-19 до данашњег дана заједно, ви као пацијенти и грађани, а ми као здравствени радници, сусрели смо се са различитим облицима тежине болести. Стање страха и панике били су у почетку део наше свакодневице. Како је време одмицало, а притисак растао сазревали смо заједно. Као што је сваки почетак тежак, а крај може имати срећан или тужан завршетак, тако и ова наша патња има свој крај. Какав ће он бити, не зависи само од корона вируса, већ сада у великој мери и од нас самих. Корона вирус не може без нас, а ми смо могли и треба да наставимо наше животе без њега.
Имали смо различите облике клиничких слика, од тешких, средње тешких до лакших облика болести. Сада доминира већи број позитивних здравих носилаца који су без било каквих симптома и они су велики извор ширења инфекције. Не желим да тумачим веће и боље од мене који кажу да је то начин стицања ‘имунитета крда’ или ‘прокужавања популације’. Хоћу да вам кажем да смо имали и имамо инфициране труднице, децу од три месеца, шеснаест месеци, три године, седам година, дванаест година… старије од осамдесет година. Иако су сада заступљени лакши облици болести, због вероватно слабљења вируса ‘пасажом кроз популацију’, вирус је ипак ту, око нас и са нама.
За два дана се ближи прослава Ђурђевдана, најчешће заступљене славе у нашем православном народу након зимског Светог Николе. Хајде да сви заједно смогнемо снагу и будемо довољно свесни да тиме што смо до сада позивали кумове, пријатеље, браћу и сестре, овај пут их не изложимо ризику инфекције. Обележите своју славу по свим православним обичајима у својој кући, сами. Редовно смо се учтиво и поштујући традицију одазивали на позиве за славу, сада заштитимо оне код којих смо одлазили тиме што ћемо им дозволити да то ураде сами у својој кући.
Немам намеру да вас молим, још мање да наређујем, а поготову да вас застрашујем. Не желим вам говорити како стављате на коцку своје животе и животе својих најмилијих, и нас здравствених радника. Бити здравствени радник је наша жеља, љубав и избор позива. Ваше је да своју љубав и свест искажете кроз поштовање пријатеља и својих најближих тиме што ћете их заштитити ношењем маски, рукавица, избегавањем окупљања и сувишних контаката.
ЗАШТИТИМО СЕБЕ И ДРУГЕ, МИ ТО МОЖЕМО ЗАЈЕДНО!”
