ШТА СУ АЛЕРГИЈЕ
Алергије су данас толико распрострањене да сам сигурна да се сваки човек на овој планети сусрео са неким обликом алергије, барем једном у животу. Али упркос томе, и даље нема неког поузданог лека нити јасног објашњења шта се то заправо догодило у организму, па су се напрасно појавиле алергије. Сви само нагађамо. Медицина је значајно напредовала у претходном веку, али ипак данас имамо само лекове који нам ублажавају симптоме, али не лече алергије јер се алергијска реакција стално понавља при сваком новом сусрету са алергеном.
Сматра се да данас у свету више од 25% укупне светске популације пати од неког облика алергија и тај број се рапидно увећава из године у годину. А пре сто година реч алергија није ни постојала, што нам јасно указује да су алергије продукт модерног света.
Алергија је претерана реакција имуног система на супстанце из окружења, које иначе нису шкодљиве за организам. То је заправо „грешка“ имуног система, за коју још увек није утврђен тачан разлог настанка. Супстанца која изазива овакву реакцију имуног система назива се алерген.
Основни задатак имуног система је да препозна честице које организму могу наштетити, као што су нпр. вируси и бактерије, и да њихово дејство успешно елиминише. Из неког разлога, имуни систем грешком „нешкодљиве“ честице препозна као опасност за организам, напада их производећи одређену количину Иг Е антитела која се везују за рецепторе мастоцита (одбрамбене ћелије) који садрже хистамин. Када дође до овог спајања, мастоцити испуштају хистамин чиме се упозорава организам на опасност. То шири околне крвне судове и јављају се симптоми као што су: кијање, свраб и оток коже и слузокоже, црвенило, кашаљ, мучнина, дијареја, отежано дисање и сл.
Ако сте икада имали неку алергијску реакцију, схватате да је то веома озбиљно стање. Пре свега због тога што најчешће не знате одакле вреба опасност (јер не можемо увек да избегнемо алерген, колико год се трудили) и колико јако ће угрозити организам. Алергијска реакција је некад врло блага, а некад може угрозити живот.
ВРСТЕ АЛЕРГИЈА
На основу тога како доспевају у организам разликујемо следеће врсте алергена:
- НУТРИТИВНИ АЛЕРГЕНИ – различите врсте хране – ораси, кикирики, чоколада, риба, млеко, јаја, разни адитиви и конзерванси…
- ИНХАЛАЦИОНИ АЛЕРГЕНИ – прашина, гриње, полен трава, дрвећа, корова, дувански и друге врсте дима, хемијска и друга испарења, јаки мириси и парфеми…
- КОНТАКТНИ АЛЕРГЕНИ – хемикалије, козметика, накит, хладноћа, топлота, сунчево зрачење…
- МЕДИКАМЕНТИ И УБОДИ ИНСЕКАТА
Ова подела се мора узети условно јер су забележени случајеви да неки алергени који званично спадају у нутритивне или медикаментне алергене изазивају бурне реакције и као инхалаторни алергени као што су мириси неких намирница (конкретно рибе и плодова река и мора) или пеницилин.
СИМПТОМИ
Симптоми алергија могу бити веома различити. Могу се испољити одмах при контакту организма са алергеном или након неколико сати. Такође, могу бити локални као што је нпр. оток и црвенило на одређеном делу коже након убода инсекта, а могу бити и општи када одреагује цео организам. Осим тога, могу бити блажи симптоми који се брзо сами повуку или тежи који захтевају лекарску помоћ, а могу бити и са смртним исходом.
Могу се испољити на различитим органима:
- Кожа и слузокожа – црвенило, свраб оток, осип по кожи, сузење и црвенило очију, оток и свраб на слузокожи дисајних путева
- Дисајни путеви – цурење и свраб носа, кијање, кашаљ, промуклост, оток слузокоже дисајних путева доводи до бронхоспазма и гушења
- Гастро интестинални тракт – мучнина, повраћање, дијареја, тешкоће са гутањем
- Кардиоваскуларни систем – слабост, малаксалост, бледило, несвестица, убрзан рад срца
Најтежи облик алергијске реакције је анафилакса. Често се заврши смртним исходом услед престанка дисања и циркулације. Увек захвата више органа и захтева хитну лекарску помоћ у врло кратком року.
ДИЈАГНОСТИКА
Чим се уочи алергијска реакција пожељно је јавити се лекару како би се дијагностификовало који су алергени заслужни за ту реакцију, да би се на време применила одговарајућа терапија и сузбили симптоми. Нелечене алергије могу прерасти у озбиљне, хроничне болести као што су бронхијална астма или атопијски дерматитис и статистике показују да се то догоди у 50% случајева. Заправо би прецизније било рећи да деца која пате од алергије имају далеко већу шансу да развију и друге видове атопијских симптома и болести као што су астма или атопијски дерматитис, јер су у највећем броју случајева управо алергије у основи ових болести.
Дијагностика се састоји из различитих лабораторијских тестова.
- анализом крви се утврђује ниво базофила, мастоцита, еозинофила који указују на постојање неке алергијске реакције у организму
- такође, анализом крви се утврђује укупан ниво антитела Иг Е класе који указује на присуство и јачину алергијске реакције као и ниво специфичног ИгЕ параметра који утврђује о ком се алергену тачно ради
- врло су популарне кожне пробе – „prick тестови“ који указују на који алерген организам реагује
- раде се и ринопровокативни и бронхопровокативни тестови као и многи други специфични тестови
ЛЕЧЕЊЕ АЛЕРГИЈА
До данас није поуздано утврђено шта доводи до настанка алергија. Шта се то догоди у организму, па он почне одједном бурно да реагује на материје које би требало бити нешкодљиве. Оно што је сасвим сигурно је да су алергије заправо ствар имунитета и да су пре свега, у великом проценту, генетски условљене.
Алергије као и остале атопијске болести се заправо не могу излечити. Могу се ублажити симптоми, па чак и сузбити потпуно у неком периоду али ће се оне са сваком осцилацијом стања имунитета опет враћати.
Најбољи лек за алергије је заправо – превентива. Превентива подразумева пре свега избегавање познатог алергена (кад год је то могуће) и стално јачање имунитета. Имунитет се најбоље чува и оснажује одговарајућом исхраном и уредним начином живота који подразумева довољно сна, одговарајући ниво хигијене и избегавање стресних ситуација. Лошом исхраном, неуредним животом и сталним стресом слабимо свој организам који није у стању да се одбрани од различитих шкодљивих и „нешкодљивих“ материја и тиме га доводимо у стање стреса који за последицу има „грешке“ у препознавању и разликовању шкодљивих од нешкодљивих честица.
Још бих једном поновила да корекција исхране, тј. избацивање одређених намирница из исхране даје одличне резултате у сузбијању алергија. Фармацеутски лекови брзо доводе до олакшања и зато их никако не смемо избацити из употребе, посебно у ситуацијама бурних алергијских реакција. Али фармацеутски лекови само „гасе пожар“ у условима када симптоми већ постоје, али не јачају организам нити лече узроке алергијских реакција. Са друге стране, корекција исхране не даје резултате брзо и није баш комфорна јер захтева промену дубоко укорењених навика када је исхрана у питању, али даје далеко боље и трајније резултате јер заправо побољшава стање целокупног организма и оспособљава га да сам исправља своје „грешке“ и учи га да на бољи начин штити сам себе.
Када симптоми настану неопходна је медикаментна терапија како би избегли веће компликације, али није довољна. Коришћењем само фармацеутских лекова без упоредног јачања имунитета нећемо победити алергије само ћемо их привремено примирити.
Од фармацеутских лекова у лечењу алергија користе се кортикостероиди и антихистаминици у различитим облицима и дозама. Могу бити у облику сирупа, таблета, крема, масти и капи. Ове лекове никако не би требало користити на своју руку. Неопходна је препорука лекара јер не делују сви на исти начин.
У најтежој форми алергијске реакције пацијенту се даје адреналин. Особе склоне веома бурним алергијским реакцијама, у договору са лекаром и након детаљне обуке, треба увек са собом да имају адреналин у облику ауто-инџектора који ће сами себи дати у кризној ситуацији и тиме себи вероватно спасити живот.
Један од начина лечења алергија је и хипосензибилизација. То је врста имуно терапије која подразумева да се пацијенту у одређеном периоду редовно дају мале количине алергена, чиме се организам постепено навикава на ту генерално нешкодљиву материју. Временом се на тај начин смањи ниво осетљивости на тај алерген или чак потпуно нестане. Имуно терапија се сме спроводити искључиво под надзором лекара.
Број људи са алергијама се стално повећава. Посебно су угрожени становници градова у развијенијим деловима света. Процењује се да данас свако четврто дете пати од неког облика алергије.
Уколико желите мишљење или консултацију стручњака на ову и сличне теме, лекари различитих специјалности свакодневно су вам доступни на ДокТок платформи за бесплатне здравствене консултације. Ту можете да закажете своју консултацију и решите недоумице које имате без одласка у здравстену установу.
Пише: Ивана Врачар, председница Удружења пацијената „Победимо астму и алергије”
