Један од основних принципа у лечењу оболелих од дијабетеса је примена адекватне исхране. Код планирања дијете важно је очувати однос између угљених хидрата, масти и протеина. Од укупног енергетског уноса угљени хидрати треба да чине 45–55%, масти мање од 35%, а протеини 20%. Уколико и сами имате овај проблем и потребна вам је консултација стручњака, лекари различитих специјалности свакодневно су вам доступни на ДокТок платформи за бесплатне здравствене консултације.
Намирнице које су дозвољене и које се препоручују као замена за хлеб су: хлеб од целог зрна, ражани или интегрални, овсене, јечмене или ражане пахуљице, тестенина од дурум теста, интегрални пиринач, качамак, кромпир, сочиво и пасуљ. Што се тиче поврћа, препоручује се 400–500 грама дневно, свеже као салата, барено или на пари, док је воће дозвољено све осим грожђа, смокве, шљиве, банане и то такође у колични од 500 грама дневно подељне у више оброка као ужина.
Млечни производи који су дозвољени су обрано слатко млеко, кисело млеко, јогурт са 1–1,6% млечне масти, немасни сиреви. Од меса се препоручују пилеће, ћуреће, телеће, јунеће, коњско или дивљач, а од рибе: пастрмка, смуђ, штука, харинга, туна, скуша и лосос. Дозвољена су и 2–3 барена јајета недељно, биљне масноће попут сунцокретовог уља за кување, маслиновог за салате и уље коштица грожђа за кратко пржење. Препоруке су да се оброци спремају на пари, барено, динстано са додатком уља на крају, печено у рерни или на електричном роштиљу.
Оно што се никако не препоручује су бели хлеб, производи од белог брашна, као и лисната теста. Такође, млечни производи са више од 2,8% млечне масти, кајмак, павлака, путер, масни сиреви, качкаваљ, али и свињско, пачије, гушчије и овчије месо, као и масне рибе као што су сом и шаран. Не препоручују се ни свињски сухомеснати производи, паштета, џигерица, као ни лој, чварци, сланина, свињска маст и биљни маргарин. Оно што свакако треба избегавати при припреми оброка је пржење и поховање.
Пише: др Драгана Милосављевић, специјалиста интерне медицине
