Доделом награда лауреатима и извођењем представе зајечарског позоришта „Чеховљева соба” у част награђених, спуштена је завеса на 32. Фестивал „Дани Зорана Радмиловића”.
Ове године „Зоранови дани” подигнути су на још виши ниво од досадашњих, Била је ово једна од најбољих селекција представа на „Зорановим данима” и најбољи и најобимнији пратећи програм, који је својим значајем подигао ниво фестивала.
На свечаности затварања Владимир Ђуричић, директор зајечарског театра и Фестивала је истакао да смо у протеклих осам дана видели 24 програма међу којима 8 представа из Србије, Црне Горе и Републике Српске.
„Ове године смо увели и новину да на ’Зорановим данима’ представимо аутентичне великане културе чији значај увелико превазилази границе замаља у којима живе и раде. Тако смо имали прилику да на фестивалу видимо академика Душана Ковачевића, највећег српског драмског писца и Радмиловићевог сарадника и пријатеља, Миодрага Мићу Табачког, јединог сценографа који је члан САНУ, посебне програме смо посветили великим дамама српског и југословенског глумишта Светлани Бојковић и Ренати Улмански, а имали смо част да ових дана угостимо и његову екселенцију Јордана Плевнеша, академика, писца и дипломату из Македоније, о коме је говорио још један великан, редитељ Боро Драшковић. Лепо је рећи да када се Боро Драшковић упознао са оним што се у култури овог града ради, рекао: ’Зајечар има 300.000 становника’.”
Жири 32. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у саставу: проф. др Ненад Новаковић – члан, др Душко Љуштина – члан и др Мирослав Радоњић – председник донео је одлуку да Награду за најбоље глумачко остварење на Фестивалу додели Ненаду Јездићу за улогу Боре шнајдера у представи „Развојни пут Боре шнајдера” Александра Поповића, режија Егон Савин, Југословенско драмско позориште Београд.
Ненад Јездић је префињеним, интелигентним, жовијалним, уверљивим, духовитим глумачким изразом, уз повремену, ненаметљиву импровизацију изградио више него упечатљив лик идеолошко-политичког каријеристе. Јездићева сценска харизма, савршена говорна техника која успешно савладава Поповићеве неуобичајене, неконвенцијалне, осебујне, на моменте и егзотичне дијалошко-монолошке структуре, природност, непосредност и лакоћа у глумачкој игри, отелотворили су креацију на нивоу истинске бравуре.
Ненад Јездић се обратио видео поруком у којој се најпре извинио што је био спречен да дође, јер је вечерас за њега величанствен тренутак и запитао се: „Који је то пут који те наводи да пре 25 година у мноштву узора и ауторитета глумачких, ти дубоко верујеш да је Зораново дело, машта и умеће нешто на шта се треба у животу ослонити и шта је сада то што тебе доведе до овог тренутка да се, у изобиљу признања и сатисфакције, твоје име исписује уз име великог Зорана Радмиловића?”
Јездић је захвалио граду Зајечару, зајечарском театру и матичној кући Југословенском драмском позоришту, јер без њих, без редитеља Егона Савина и својих колега у представи, али и без зајечарске публике, коју је назвао великом и вештом, не би био овде где јесте.
„Такође сам захвалан и Бошку Ничићу који је пре неки, када смо ми изводили ’Бору шнајдера’, показао и доказао колику ширину има према позоришту и колико суштински разуме театарско разигравање и машту.”
Узимајући у обзир висок уметнички ниво селекције, идеју и мисију Фестивала, као и чињеницу да ће 32. „Дани Зорана Радмиловића” остати упамћени по неколико бриљантних улога, жири је донео одлуку да Специјалну награду за глумачко остварење додели Озрену Грабарићу за улогу Мефиста у Гетеовом „(Пра)Фаусту”, драматизација Федор Шили, режија Борис Лијешевић, Београдско драмско позориште.
„Један од најбољих позоришних глумаца на просторима бивше Југославије, маестрално је оживео контроверзни лик Мефиста, спајајући наизглед неспојиво. Неодољиво језиви шарм оностраног кроз демонски осмех Грабарићевог разиграног ђавола у исти мах пријатно хипнотише и узнемирујуће обеспокојава у одличној представи Београдског драмског позоришта”, стоји у образложењу жирија.
Жири у истом саставу донео је одлуку да Награду за визуелни идентитет „Крстомир Милановић” додели представи „Декамерон” Ђовани Бокача, драматизација Стеван Копривица, режија Дејан Пројковски, копродукција ЈУ Градско позориште Подгорица, Културни центар Бар – Фестивал барски љетопис (Црна Гора) и Народно позориште Ниш (Србија).
„Ликовност и визуелни идентитет представе ’Декамерон’ кроз сценографију Валентина Светозарева и костиме Марије Пупучевске нарочито су значајни за драматуршко-редитељска промишљања и конкретна решења, како на плану свеукупне атмосфере, тако и на значењском нивоу представе”, наводи се у образложењу жирија.
Награду је примила Лидија Милосављевић, секретарка Народног позоришта Ниш.
Новинарско-критичарски жири у саставу: Татјана Њежић („Блиц”), Борка Требјашанин („Политика”) и Оливера Милошевић (РТС – Редакција за културу и уметност) донео је одлуку да Награду за најбољег младог глумца на 32. „Данима Зорана Радмиловића” додели глумици Иви Илинчић за улогу Маргарете у представи „(Пра)Фауст” Београдског драмског позоришта.
„У току ове представе Ива Илинчић пређе узбудљив глумачки пут од невине, наивне и чисте душе која вођена љубављу и преваром стиже до трагедије. Њена метаморфоза лика је уверљива, дубока и узбудљива. Она нас својим држањем, својим гестом, гласом, погледом вешто води кроз лавиринт стања и осећања изманипулисаног младог бића. Током представе постаје огледало Фаустовог недела и Мефистофелових злодела и равноправни партнер изузетним, искусним глумцима”, наводи се у образложењу.
Ива Илинчић је остварила изванредну улогу и тиме заслужила ову награду.
Жири у истом саставу је донео одлуку да Награду за најбољу режију на 32. „Данима Зорана Радмиловића” додели редитељу Вељку Мићуновићу за представу „Очеви и оци” Народног позоришта из Београда. У образложењу ове новоустановљене награде Фестивала се истиче:
„У представи ’Очеви и оци’ редитељ Вељко Мићуновић реалистичну причу и идеје Слободана Селенића пакује у савремену позоришну форму која отвара нови угао сагледавања романа. Представа ’Очеви и оци’ следи његову нит, али у фрагментарној форми, инсистирајући подједнако на значењу текста, звуку изговорених речи, на ритму реченице и снази геста. Тако је редитељ реализам из романа повео у ефектно сценско истраживање текста. Глумци овде играју као хармоничан ансамбл, али истовремено свако од њих има прилику да изведе бравуру.”
Због спречености да дође и Вељко је пославо видео поруку у којој је захвалио на награди.
Награду публике освојила је представа „Развојни пут Боре шнајдера”.
ГЛАСОВИ ПУБЛИКЕ
9,63 – „Развојни пут Боре шнајдера”, текст: Александар Поповић, режија: Егон Савин, продукција: Југословенско драмско позориште, Београд;
8,99 – „Декамерон”, текст: Ђовани Бокачо, драматург: Стеван Копривица, режија: Дејан Пројковски, копродукција: ЈУ Градско позориште Подгорица, Културни центар Бар – Фестивал Барски љетопис и Народно позориште Ниш;
8,91 – „(Пра)Фауст”, Ј.В. Гете, драматург: Божо Копривица, режија: Борис Лијешевић, Београдско драмско позориште;
8,68 – „Очеви и оци”, драматизација: Кате Ђармати по роману Слободана Селенића, режија Вељко Мићуновић, Народно позориште у Београду;
7,74 – „Госпођица”, текст: Иво Андрић, драматизација Вања Ејдус, режија Ђурђа Тешић, Народно Позориште Републике Српске, Бања Лука;
7,22 – „Чиста кућа”, текст: Сара Рул, режија: Андреа Пјевић, „Атеље 212”, Београд.
На синоћној свечаности глумици Даници Максимовић уручена је награда „Зоран Радмиловић” за глумачку бравуру на „Стеријином позорју”, за улогу у представи „Yankee Rose”, коју додељује зајечарски театар заједно са „Стеријиним позорјем”. Одлуку о награди донео је трочлани жири у саставу: Владимир Ђуричић – директор Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Александар Гајин – драмски уметник и Александар Милосављевић – позоришни критичар.
Признање је Даници Максимовић уручио директор „Стеријиног позорја” др Мирослав Радоњић, а статуету Зорана Радмиловића директор Владимир Ђуричић.
„Ова награда је једна од најзначајнијих глумачких награда, која у себи има нешто мистично, фантастично”, нагласио је Радоњић.
У обраћању публици Даница је истакла да је узбуђена што је на сцени у граду одакле је Зоран.
„Ја сам са њим играла као млада глумица. Био је чаробан. Ја сам имала ту привилегију да са њим поседим и попричам. Срећна сам што сам добила ову награду јер ово је нешто посебно и захвална сам жирију. ’Стеријина награда’ је на пример мени друга у низу, али ово је нешто што ћу чувати у срцу баш због тога што ценим и Зоранов рад и пријатељство са њим. Много вам хвала. Желим да овај фестивал дуго траје и требало би да сте сви поносни на Зорана, као што сам ја”, рекла је Максимовић.
У част награђених изведена је представа зајечарског театра „Чеховљева соба” А. П. Чехова, у драматизацији Уне Ђелошевић и Николе Завишића, у режији Николе Завишића.
