Човечанство производи све веће количине података, па се предвиђа да би до 2020. свака особа на свету могла да производи око 1,7 мегабајта података сваке секунде. Проблеми који би могли да настану тичу се складиштења и чувања великих количина података, а мали пластични зец могао би да буде решење.
Већина података се данас чува системима попут чврстих дискова, што је далеко од идеалног будући да оваква решења имају рок трајања, па тешко да могу да се сачувају више од 100 година, а проблем је и у томе што неће моћи да испуне захтеве друштва које је све активније на пољу креирања нових података. Научници већ неко време указују да би решење могло да буде у томе да се бинарни код преведе у ДНК записе, те се креирају вештачки ДНК молекули који чувају тај код. Само један грам оваквог ДНК материјала могао ми да послужи за складиштење огромних количина података које би могао да чува и до хиљаду година.
Тим европских научника пронашао је начин да овакав ДНК материјал смести у било који објекат, па је за демонстрацију послужио пластични зец који је одштампан уз помоћ 3D штампача. Студија је објављена у магазину „Nature Biotechnology”, а најзанимљивије је то што пластични зец поред простора за складиштење у себи носи и план на основу којег је настао, те попут правих зечева у ДНК молекулима садржи и информације које су сродне информацијама уз помоћ којих се животиње природно размножавају.
Тако је ова студија почетак пројекта који се већ назива „DNA of Things” – а који би могао да служи за учитавање података у било који објекат, те чување које би могло да потраје хиљадама година.
Извор: pcpress.rs
