Српска православна црква и верници данас славе празник посвећен Козми и Дамјану, светитељима који су у народу познати и као Свети Врачи.
Празник Светог Козме и Дамјана – Врачеви, Српска православна црква молитвено слави два пута – 14. новембра по новом календару, када је умро Дамјан, али и 14. јула (по новом) када је умро Козма.
У црквеном календару празник је данас обележен црним словом.
Празник Светих Врача – Козме и Дамјана обележава се данас у храмовима Српске православне цркве, православним домовима и многобројним здравственим установама које светитеље и лекаре славе као заштитнике своје професије.
Свети врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године.
Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да је на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама.
Такође, не би требало да се без преке потребе излази из куће.
Празник, кажу стари, треба провести крај вољених и у кругу најближих, па дан није погодан за путовања. Народ каже да је ово дан који се посвећује молитвама за здравље и оздрављање болесних.
Овај празник се слави и као заштита од удара грома.
Свети Козма и Дамјан су били врачеви (лекари), бесребреници и како хришћани верују чудотворци. Браћа родом негде из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још „бесребреници“ што значи бесплатни лекари.
После смрти светитеља, сахрањени су заједно у месту Фереману сходно откровењу Божјем, те остадоше чудотворци како за живота, тако и после смрти.
Народ је наставио да их призива у болести и невољи и до данас.
