Верници и СПЦ данас обележавају празник Света Три јерарха као успомену на Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. У нашем народу овај дан је еснафска слава металаца, док је код Грка то не само верски, него и национални и школски празник.
У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи.
По једнима, то је био Василије Велики, због његове чистоте и храбрости, по другима Јован Златоусти, због чудесне речитости и јасноће у проповедању хришћанске вере, а по трећима свети Григорије Богослов, због недостижне висине у богословљу.
Тако дође и до поделе међу присталицама на Василијане, Григоријане и Јованите. Међутим, сва три светитеља јавише се у сну епископу Ехватијском, рекавши му да су они једно у Бога, да међу њима нема ништа противуречно и да нема ни првог ни другог ни трећег.
Поучише епископа како да установи заједнички празник, да престане са деобом оних који се споре и препиру око њих.
Састављена је заједничка служба и и празник Света Три јерарха, који се празнује данас, 12. фебруара по новом, односно, односно 30. јануара по Јулијанском календару. Сваки од светитеља има и свој посебан дан.
Старо веровање
У српским крајевима, поменути свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току године бити. Зато данас ветрови не смеју да дувају, јер уколико не буде ведро и лепо, мирно време, ни година тј. лето пред нама неће бити топли и лепи. Уколико буде сунчано и без ветра, пред нама је право топло лето и мирна година.
