Српска православна црква данас слави дан мајки и жена – Материце. Овај празник се прославља две недеље пред Божић и највећи је хришћански празник мајки и жена.
На Материце је обичај да деца вежу своје мајке рано ујутро, пре него што се ове пробуде. Мајке се по традицији могу одвезати тек када деци предају поклон.
Обично деца устају пре мајке и везују је док је још у кревету, али могу је везати и касније док је у неком кућном послу.
Мајка се „брани“, „запомаже“, „моли“ да је одвежу јер је „у великом послу“, али деца не пристају док не добију „откуп“.
Откупљује се поклонима који могу бити скромни, попут бомбоне или јабуке.
Важна је љубав и присност коју на овај празник треба да поделе сви чланови породице. Везују се и удате жене у окружењу, комшинице, тетке, баке…
Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.
Постоји и веровање да мужеви треба да вежу своју тек удату жену и тако призову добијање потомства у наредној години. Такође, у неким крајевима Србије, посебно у данашњој Херцеговини, постојао је обичај да се тек венчани пар заветује једно другом на Материце/Оце, потврђујући црквени венчани завет.
За Материце је обичај и да све жене обавезно оду на литургију у цркву где их свештеник причести и да им опросте од свих грехова које су евентуално починиле последњих годину дана. Према једном народном веровању, на Материце нипошто не треба обући већ ношену одећу већ искључиво нову, како бисмо „чисти“ ушли у Нову годину.
Материце су празник на који не треба спремати кућу, усисавати, распремати кућу. Новија традиција налаже да мушкарци и очеви заједно са децом спреме недељни ручак мамама и бакама које данас треба да се одмарају, односно којима је једина обавеза да малишанима обезбеде поклон.
За време поста у сусрет Божићу, треба окадити кућу, са породицом се заједно помолити, а на Материце маме упућују и посебну личну молитву захваљујући се Богу за здравље и просперитет своје деце и целе породице.
Материце су, као некада, и данас прилика да се обрадују сиромашна или деца без родитеља. Некада су жене које имају удате ћерке без деце, одлазиле код њих у посету, носећи колаче и дарове за откупљење, ћерки материјал за хаљину, зету кошуљу.
У дубљем, црквеном контексту, празници Детинци, Материце и Очеви не повезују само једну генерацију, него све генерације родитеља и деце уназад.
То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из предхришћанских и хришћанских времена.
