Српска православна црква и верници данас обележавају Часне вериге, дан у знак сећања на Светог Петра, апостола окованог у вериге по наредби цара Ирода.
Часне вериге (ланци), Верижњача или Верижица, православни је празник у Срба који неке породице славе и као крсну славу. Прослављају се 16. јануара по старом јулијанском календару (29. јануара по „нормалном“ грегоријанском календару, који иначе користимо).
У многим местима Србије, Вериге се славе као велики празник. По народном веровању од Верижница (Часних Верига) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрева земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник. У Поповом пољу код Требиња Срби на тај дан не раде теже послове, а жене посте. У Горњој Пчињи код Гњилана празнују овај дан због туче (града), а широм Косова и Метохије да не буде куге, сточари да стока напредује…
У српском народу постоји обичај да се на данашњи дан веригама, односно ланцима, веже кућни праг и тако дом заштити од нечастивих људи и сила.
У стара времена веровало се и да би, у случају да данас одете на пут, дом могао да удари гром, да се запали летина, стоку да закољу вукови. Верује се и да ће ко носи одело које је шивено на Часне Вериге погинути од грома.
Пошто празник Часне вериге није обележен црвеним словом, данас не постоје посебне забране у погледу кућних послова (пеглање, усисавање…). Чак је и пожељно да се кућа среди да блиста, пошто се Свети Петар иначе сматра заштитником дома и породице.
