Данас се прославља Свети Никола, а по броју оних који прослављају, водећа је слава међу православним верницима. Свети Никола је најчешћа крсна слава, а у народу се за данашњи дан каже: „Ко не слави, на славу иде”.
Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте. У 2020. требало би да важи само пола те изреке. Списак гостију код многих домаћина сведен је на најближе услед тренутне епидемиолошке ситуације.
Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.
Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.
Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву том свецу.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се у целом хришћанском свету. Празнује се као дечји празник у земљама западне Европе, јер тада деца, ако су била послушна, добијају поклоне. Заштитник је града Амстердама.
Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желео је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, „произвео“ за свештеника града Мира.
Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима.
Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.
Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.
Обичај је да се уочи Светог Николе, у време празничног бденија, све лађе зауставе и баце сидра. Уочи празника често заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут.
