Српска православна црква и верници славе Успеније пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и деце.
Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 15. августа по јулијанском календару, а 28. августа по грегоријанском и новојулијанском. До тог празника траје и двонедељни пост.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђеоском предању, дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине (Велике и Мале Госпојине) – „периоду прелаза“ – важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.
Време између две Госпојине, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање плодова и лековитих трава. Тада жене беру међудневичке траве: кичицу, крљу (рицинус), хајдучку траву, папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак… Овим травама лече се разне болести. Такође, остављају се и „међудневичка јаја“ од живине као најбоља за јело и расплод.
Велика Госпојина се у многим породицама у Србији прославља као породична слава, а често је и црквена, или слава целог села. Зато се сви обичаји у вези са празницима посвећеним Мајци Божијој заснивају на поштовању њеног култа, у који су уклопљена веровања и ритуали из народне религије.
Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и девојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.
Такође, верује се да биље и траве убране на Велику Госпојину имају изузетно лековита својства. Беру се боровнице и лековите траве, а верује да се ће оне донети здравље и благостање свима у дому. У прошлости су одржавана бденија у храмовима, или над изворима воде и тада су изговаране молитве за оздрављење од костобоље и очних болести.
На овај празник увелико се одлази на изворе који тада имају лековито дејство. Богородица је заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе да се умију.
У прошлости су одржавана бденија у храмовима, или над изворима воде и тада су изговаране молитве за оздрављење од костобоље и очних болести.
На Велику и Малу Госпојину жене поштују велики број забрана које се односе на обављање послова у кући и око ње.
Данас посебно жене иду на причест, зато што се Богородица сматра заштитницом жена и мајки.
