Српска православна црква и њени верници данас обележавају Беле покладе. Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.
Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри. На Беле покладе је постојао обичај да се гата, нарочито помоћу јаја.
Беле покладе се одржавају у Сиропусној недељи, а назив су добиле по белој храни која се тог дана служи на трпези. Данас се једе бела храна, сир, јаја и млечни производи. То је последња недеља пред Велики пост у коме се верници уздржавају од хране, пића и лоших мисли
Најзаступљенији обичај је да се на данашњи дан опраштају свађе и увреде. Синови и кћери са породицама обилазе родитеље, носе им на дар флашу пића и разне поклоне. Такође, на данашњи дан верници одлазе у цркву на вечерњу молитву приликом које траже опроштај уколико су грешили.
У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.
Беле покладе су празник, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Весеље траје до поноћи, а у поноћ наступа пост.
У неким крајевима Србије и данас се задржао обичај маскирања током поклада. Младићи и девојке под маскама и уз много граје иду од куће до куће и збијају разне пошалице на опште весеље укућана и свих присутних. Након тога, домаћин треба да „мачкаре“ части јелом, пићем или неком другом ситницом.
У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење, терају страх и заједно улазе у нови дан. Било да верујете у ове обичаје или су они за вас само „бапске приче“, проведите данашњи празник са својом породицом и људима до којих вам је стало. Разговарајте, шалите се и будите весели и видећете, у животу ће вас пратити само срећа.
Дан после Белих поклада, за православне вернике почиње прва недеља поста. Вишенедељни велики Васкршњи или Часни пост завршава се празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом.
Прва недеља поста зове се Чиста, док се до Васкрса, уз посебна правила, смењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страсна или Страдална недеља.
