Православни верници који поштују јулијански календар данас обележавају Велики петак, страдање Исуса Христа, дан када је осуђен и разапет на Голготи жртвујући се за све људе и спасење света.
На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.
Већи број лажних сведока, које су првосвештеници довели, наводили су, између осталог, да Исусови говори о Царству небеском представљају његову намеру да се прогласи за јеврејског цара који ће их ослободити од римског ропства.
То је искористио првосвештеник Kајафа и одлучио да Христа преда римском намеснику Јудеје – Понтију Пилату, како би га он осудио због побуне против Рима, што се кажњавало смрћу.
Пилат је Христа предао у руке јеврејском краљу Ироду, који га је вратио назад римском намеснику.
На Пилатова питања и тврдње Исус је ћутао или одговарао само са: „Ти кажеш”, рекавши му у једном моменту да „његово царство није од овог света“.
Видевши да нема елемената за осуду, римски намесник послужио се старим јеврејским обичајем да за време Пасхе буде помилован један осуђеник, те је окупљени народ упитао да ли жели слободу за Христа или Вараву.
Окупљени народ, подстрекаван јеврејским првосвештеницима, затражио је слободу за Вараву, а осуду за Христа, речима: „Kрв његова на нас и нашу ђецу”.
Пилат је тако и одлучио, рекавши: „Осудили сте невиног”. Након тога је приступио ритуалном прању руку. Отуда потиче израз „прање руку“ у значењу скидање одговорности са себе.
Распетог Христа војници су проболи копљем између ребара, ставили му на уста сунђер натопљен сирћетом, а изнад главе плочу са натписом на хебрејском, грчком и латинском језику: „Исус Назарећанин, цар јудејски“. За то време Исус је молио Бога да им опрости, речима: „Опрости им, Боже, јер не знају шта чине”.
Мртвог Христа скинули су са крста, умотали у погребно платно, сахранили у гробницу, на чији улаз је постављена велика камена плоча, а пред гробом су стражарили легионари.
Христова жртва и његова смрт на крсту је ради спирања греха целог људског рода и претходила највећем догађају – Васкрсу – којим је Богочовек победио смрт и вечну погибељ, као последице греха.
Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима.
Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
