Православни верници и СПЦ данас славе, Васкрсни понедељак, први дан после Христовог устајања из гроба, а други дан Васкрса.
Васкрсни понедељак је дан након Васкрса и у многим земљама, као и у Србији се слави као државни празник. Васкрсни понедељак је према византијском обреду први дан Светле недеље, а аналогно према календару западних хришћана, други дан у седмици након Васкрса, будући да им је ускрсна недеља први дан. Вакршњи понедељак се убраја у покретне празнике.
Будући да се Васкрс слави три дана, васкршњи понедељак је други дан славља, и на тај дан се практикују разни обичаји Богослужења на тај дан су иста као и за Васкрс.
Према веровању, у недељу рано, пре зоре, Марија Магдалена, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб.
Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, а гроб празан!
На камену је седео анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести је рекао мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите”.
Он им је рекао да ту вест пронесу народом, и да то што пре објаве ученицима његовим да је васкрсао. Жене крећу, а у исто време збуњени војници, стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели.
Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.
Народни обичаји
У већини наших крајева Васкрсни празници трају три дана. На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.
Тамо, рано изјутра, по завршеној служби у храму, монаси излазе из манастирске порте, носећи Црквене предмете, на челу са иконом Богородице Тројеручице. Крећући се лаганим ходом у поворци, поју сво време тропаре Богородици и обилазе места: Крст цара Душана, спомен место Богородици подигнуто на месту где је угинула мазга која је донела икону Богородице Тројеручице из Јерусалима, костурницу где се чувају кости упокојених монаха, а онда се враћају у манастир и поново улазе у храм.
У Србији, претежно у војвођанским селима, се задржао обичај поливања девојака на васкршњи понедељак. Наиме, млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку. Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.
Васкрсни понедељак се у појединим местима зове и побусани понедељак, јер по народном обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем зелене траве. Наиме, тај дан је посвећен упокојенима и стога треба отићи на гробље и запалити свећу, уредити гробље, однети фарбана јаја на гроб јер је тај дан посвећен упокојенима.
