Православни верници данас обележавају Туциндан, дан када се коље прасе или јагње и спрема божићна печеница. Обичаји налажу да се животиња прво ошамути, па убије. Неки кажу да данас „ваља тући и неваљалу децу“, а други саветују супротно.
Туциндан је народни празник који пада 5. јануара, два дана пред Божић, односно дан пред Бадњи дан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница тукла – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Печено прасе или јагње називало се и „божићњара“. После поста, који траје до 7. јануара по грегоријанском календару, верници треба да се на Божић омрсе печеницом, њеном машћу или јабуком и дуњом које су извађене из ње.
Кокошка, гуска, патка или ћурка, међутим, у многим се крајевима ни у ком случају не смеју наћи на празничној трпези због веровања да је перната живина симбол „назадовања и растурања куће јер кљуца и баца земљу иза себе“. Тамо где се, ипак, коље за супу, одмах се одбаце глава и ноге.
Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из страних многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.
У неким крајевима, на Туциндан се не вечера за столом него на поду. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус и остала посна храна. За вечером домаћин мора бити окренут истоку.
На Туциндан се, према народном веровању, не сме ништа давати из куће, јер ће онда целе године ствари само „излазити“ из дома. Такође, данас треба обавезно вратити све дугове и измирити све рачуне, јер ћете у супротном бити дужни све до наредног Божића.
Печеница се пече сутрадан и на Бадње вече уноси се у кућу.
На Туциндан су понегде децу „која то заслуже“ и кажњавали, па и тукли, а после тог дана не, јер би, по веровању, на месту ударца искочили чиреви.
Тако се на Туциндан одржао обичај, као у неким местима северног Баната, да родитељи симболично „туку“ децу да би била ваљана и послушна.
Према другом веровању, на данашњи дан никако не ваља тући децу јер ће у том случају целе године бити неваљала, а изаћи ће им и чир на сваком месту где данас буду ударена.
Ако су деца данас ипак добила неку ћушку, онај који је данас ударен треба да каже: „Чири, мири да имаш двадесетчетири”.
Од Туциндана почиње и уређење и спремање куће за Божић, празник рођења Христа.
Домаћица припрема брашно за мешење, посуду са зрневљем жита, а у селима мења сламу у гнездима за живину, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће просути на Бадње вече по слами разастртој у кући, а деца их покупити пијучући.
