Српска православна црква и верници славе данас Светог великомученика Прокопија по коме је град Прокупље добио име. Спада у ред „огњених светаца“ у које се убрајају још и Свети Илија и Огњена Марија.
Рођен у Јерусалиму, отац му је био хришћанин, а мајка незнабожац.
Звао се Неаније. Kада је порастао видео га је цар Диоклецијан и толико га је заволео да га је одмах узео у свој двор, где је био при његовој војсци.
Kада је Диоклецијан одлучио да прогони хришћане, послао је Неанија у Александрију с једним војним одредом и наредио им да затру тамошње хришћане. На том путу једне ноћи догодио се јак земљотрес и Неаније је чуо Божији глас.
„Неаније, куда идеш и на кога устајеш”, упитао је глас.
У том тренутку указао се у ваздуху пресвети крст, као од кристала, и од њега дође глас: „Ја сам Исус, распети Син Божји”.
Прокупље добило име по Светом Прокопију
У Нишу је пре Немањића постојао манастир Светог Прокопија, где се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.
И још му Господ рече: „Овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом”.
Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Тражио је да му направе онакав крст какав је видео.
Уместо да крене на хришћане он је с војском ипак кренуо против Агарјана, и као победник ушао је у Јерусалим где је мајци рекао да је сада хришћанин.
Након тога мучен је и бачен у тамницу где му се опет јавио Христ који га је крстио и дао му име Прокопије.
Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен.
Упокојио је се 303. године.
ОБИЧАЈИ НА СВЕТОГ ПРОKОПИЈА
Спада у ред „огњених светаца“ у које се убрајају још и Свети Илија и Огњена Марија.
По свим српским крајевима постоје разни обичаји и веровања у вези овог празника и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар. Постоје и породице, додуше ретке, које славе св. Прокопија као крсну славу.
У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер свети Прокопије походи и благосиља младенце.
На овај дан избегава се копање, чак и сахрањивање. Такође се на светог Прокопија није купало.
У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном.
Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије.