Српска православна црква и њени верници другог дана августа прослављају Светог пророка Илију, свеца за кога се везују бројни обичаји и веровања.
Свети пророк Илија у православљу се сматра једним од највећих пророка. Своју младост је провео у молитвама у пустињи, а због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.
Празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије кога све хришћанске цркве везују за прошлост и будућност хришћанске цркве и спасења човечанства, Српска православна црква и њени верници обележавају 2. августа.
Према предању свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља – ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозаветним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и „славио туђе богове“.
Међу празницима у част Светих славних и свехвалних старозаветних пророка посебно и значајно место заузима празник Светог славног пророка Илије, који је у нашем народу посебно поштован и слављен.
Обичаји
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном веровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу – да се не би навукао гнев светитеља. Позната је изрека „од Светог Илије, сунце све милије“.
По предању, на Светог Илију преподне је лето, а поподне јесен. Након овог дана, према обичајима, више се не купа у рекама.
На дан кад се слави Свети Илија у доста градова и села организују се вашари, а он спада у најпоштованије светитеље међу Србима, раме уз раме са Светим Николом, Светим Ђорђем и осталима.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Са пропашћу Kраљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.
