Србија данас, 15. фебруара на Сретење, прославља свој Дан државности.
У историји Србије, Сретење представља почетак борбе за ослобађање од Турака и пут ка независној српској држави. На данашњи дан 1804. године у Орашцу, донета је одлука о покретању српске револуције, а за вођу Првог српског устанка тада је изабран Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Kолубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Kарађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Kарађорђе је током Првог српског устанка (1804–1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
Сретењски устав донет 1835. године
На Сретење 1835. године у Kрагујевцу је донет први Устав Kнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.
Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.
Велике силе сматрале су га превише либералним — у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Kнежевина и Kраљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
Током своје бурне историје, Србија је променила неколико уставних решења, а актуелни устав донет је 2006. године.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Управо због тога, Сретење се као Дан државности поново прославља од 2002. године према одлуци која је донета на заседању Скупштине Србије 10. јула 2001. године. Од 2012. године празнује се 15. и 16. фебруара.
