Српска православна црква данас слави Вазнесење Господње, у народу празник познатији као Спасовдан. Овај празник пада 40 дана после дана васкрсења Христовог.
Спасовдан спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса. Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
Спасовдан је у српском народу одувек имао велики значај, па је најстарији историјско-правни документ српске средњовековне државе – Душанов законик, обнародован баш на данашњи дан 1349. године.
Осим као сточарски и ратарски празник Спасовдан се слави и као крсна породична слава, али и као месна слава. Тако је Спасовдан слава манастира Високи Дечани, Београда, Бањалуке, Невесиња и Источног Новог Сарајева.
Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.
Kао што се у Јерусалиму четрдесет дана после Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у Српској православној цркви организује Спасовданска литија.
Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима него да чекају обећање Светог Духа, Господ је извео своје ученике до Витаније, подигао своје руке, благословио их и узнео се на небо. Тога дана Христос им је рекао:
„Идите по свем свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Kо поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.”
Народни обичаји
На овај важан датум у годишњем календару православног верника, или само поштоваоца традиције, обавезно се клало јагње, као жртва свецу, тј. у овом случају самом Христу.
Редовно се спремала цицвара. У прошлости су чобани припремали крстиће од лескових грана, па их изјутра стављали на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадали су их и на њиве с усевима.
За Спасовдан се може пити млеко, које се није кушало од Нове године до данас.
Према обичајима, на данашњи дан се мушкарци не брију, жене се не умивају, а деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Верници су одлазили у цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао богато припремљен ручак.
Они који нису ишли у госте, окупљали су се на простору испред цркве и ту наставили славље.
Испред цркве су се пекли јагањци, точило пиће, продавао сладолед, колачи и бомбоне.
