Српска православна црква обележава данас велики празник – Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњену Марију.
Света Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Антиохији.
Kао јединица незнабожачких родитеља, крстила се у 12. години, због чега је се отац одрекао.
Због вере у Господа, после тешких мука, посечена је мачем у 16. години. Њене мошти постадоше чудотворне и исцелитељске, па су одувек поштоване.
У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона. Kао и они, спада у огњевите свеце.
Празник Огњена Марија, као и празници светитељки који следе у августу – Блага Марија и Трнова Петка, у црквеном календару није уписан црвеним словима, али спада у веома важне и поштоване празнике у српском народу, поготово међу женама.
Ову светитељку посебно поштују жене тако да се тог дана не ради ни у кући, ни у пољу, а у народу се каже да на Огњену Марију „не ваља ни конац у иглу уденути“.
Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже – ко слави Огњену Марију сигуран је у летину.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови.
Према веровањима, оне којима се на овај дан запали жито или сено Марија опомиње јер су се огрешили радећи на празник.
У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Према народном веровању, Огњена Марија пали и кажњава огњем, а грмљавина на овај дан тумачи се као „лош знак“.
То може да означава, како кажу предања, тешку и сушну годину, док има и тумачења да то може указивати на болест и сиромаштво.
Верује седа девојке на овај дан треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа и да ће тај заувек у њих гледати као „у свој одраз у огледалу“.
Обележава се и као крсна слава. Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу.
