Српска православна црква данас прославља празнике Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу – Врбицу.
Празник Лазарева субота успомена је на последње чудо Христово пред Недељу страдања, смрт и Васкрсење.
Догађај Лазаревог васкрсења се, према јеванђељима, догодио у Витанији и увод је у нову веру у Васкрсење.
Према јеванђељском предању, Христос је стигао у Витанију четири дана после смрти Лазареве, оживео га и дигао га из гроба, па је тај празник познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног.
У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих вјерника.
Васкрсење Лазарево наљутило је првосвештенике и, како каже Јеванђеље, непосредан је повод за одлуку јудејске скупштине о погубљењу Спаситеља.
Православни верници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону Цркве, почиње службама бдења у навечерје Цветне недеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.
Врбица је за православне хришћане празник дечије радости, јер је Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско”.
На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља благосиљање врбе.
Врбове гране, које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.
