Српска православна црква и верници данас обележавају и славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и државни празник – Дан словенске писмености и културе.
Од претпрошле године 24. мај се обележава као државни празник – Дан словенске писмености и културе, коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице.
Традиционално се прославља 24. маја као сећање на дан када су 863. године, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије кренули на мисионарски пут међу Словене у Моравску. Дан словенске писмености представља велики, симболички значајан датум у историји словенских народа, па и српског народа.
Ћирилo и Методије били су два брата, рођена у Солуну, у кући знаменитих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима и тако научио словенски језик.
По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Kирило. У Цариграду су саставили словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умноћене црквене књиге давали су свештеницима који су наставили рад на просвећивању.
На Папин позив стигли су у Рим где се Ћирило разболео и умро 869. године. Методије се вратио у Моравију и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 885. године. Његово дело наставили су његови ученици на челу са светим Kлиментом и Наумом који су саставили писмо ћирилица.
Ћирило и Методије остали су упамћени као „словенски апостоли“, који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Празници у Србији
Државни празници у Србији обележавају се као радни и нерадни дани.
Нерадни дани: Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату, као и верски празници Божић и Ускрс.
Радни дани: Дан духовности, Видовдан, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату и најновији, Дан словенске писмености.
