Данас се обележава Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца, али и рођендан његовог оснивача Анри Динана.
Од 1948. године, 8. Мај (дан рођења Анри Динана) се широм света обележава Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца, у знак поштовања према Анри Динану оснивачу највеће и најстарије хуманитарне организације на свету.
Пореклом из богате женевске породице, након студија Динан се посветио банкарском позиву. Кренувши да склопи посао са Наполеоном III, случајно се обрео усред побеснеле битке код града Солферино. Хиљаде војника који су се међусобно убијали и сакатили, и ужасна људска патња рањеника коју је тамо видео преобразила га је и променила ток његовог живота.
Не само да је истог тренутка променио своје планове и почео да мотивише и организује људе из околних места да пруже помоћ рањенима који су беспомоћно јечали, него је дошао до идеје да све земље на свету треба да формирају оргнизације које ће служити за помоч болесним и рањенима у сукобима – без обзира којој страни припадају.
И сам се потпуно се предао стварању међународне организације која би за циљ имала ублажавање патње и пружање помоћи свима којима је то потребно. Запустивши посао због идеје којој се посветио, банкротирао је и завршио у крајњој беди, заборављен у једном сиротињском дому. Ипак, идеја коју је подарио свету имала је другачију судбину – покрет Црвеног крста наставио је да се развија и постао је прихваћен дословно од целог света.
Црвени крст
Црвени крст је први симбол Међународног покрета прихваћен приликом оснивања Покрета 1863. године у Женеви. Битно је разликовати Црвени крст и крст Светог Ђорђа који се појављује на заставама неких држава и градова, као што су Енглеска, Грузија, Барселона и многи други. Црвени крст се често назива и „хеленски Црвени крст“ због свог карактеристичног једнакокраког дизајна, а највећа разлика између њега и крста светог Ђорђа је у томе што је Црвени крст направљен од 5 једнаких квадрата постављених на белој површини, док крст светог Ђорђа има краке неједнаке дужине који иду до ивица заставе.
Како би оборили аргументе Отоманског царства да симбол Црвеног крста има везе са хришћанством, 1906. године је промовисана идеја да је симбол направљен на основу инверзије боја заставе Швајцарске иако нема доказа који подржавају ову чињеницу.
Црвени полумесец
Током Руско-турских ратова (1877–1878) Отоманско царство је користило Црвени полумесец као заштитни симбол уместо Црвеног крста зато што су мислили да би то отуђило муслиманске војнике. На упит Међународног комитета 1877. године, Руско царство се изјаснило да ће потпуно поштовати особе и грађевине означене Црвеним полумесецом, исто тако Отоманско царство се изјаснило да ће поштовати симбол Црвеног крста. Након ове дефакто процене једнакости оба симбола, Међународни комитет је прогласио 1878. године да би у принципу било могуће усвојити додатни симбол за нехришћанске земље. Амандманом женевских конвенција (члан 19) 1929. године, Црвени полумесец је формално признат као заштитни симбол. Падом Отоманског царства, прве земље које су усвојиле Црвени полумесец су, између осталих биле Турска и Египат. Данас готово све земље са претежно муслиманском популацијом користе Црвени полумесец као заштитни симбол, а нека Национална друштва су променила свој симбол из Црвеног крста у Црвени полумесец, а то су: Пакистан (1974), Малезија (1975) и Бангладеш (1989). Тренутно 33 од 190 Националних друштава користе Црвени полумесец.
Хуманитарни дух који влада Црвеним крстом постојао од самог почетка, а везан за било коју ситуацију у којој је људском бићу потребна помоћ другог људског бића
Црвени крст помаже милионима људи широм света сваке године у време сукоба, природних несрећа и криза, спроводећи хуманитарну акцију преко 150 година.
Црвени крст у Србији, долази до више од 2 милиона људи, реализујући програме народних кухиња, деловања у несрећама, бриге о старијима, прве помоћи, добровољног давалаштва крви, здравствено превентивног рада, едукације за децу и младе.
Данас славимо храброст и достигнућа волонтера и запослених у Црвеном крсту, чија подршка спасава и мења животе најугроженијима и обавезује нас на хуманост сваког дана.
