Kолико би воћа требало да једете у току дана и како да знате да ли га уносите довољно. Ево савета стручњака.
Вероватно сте већ чули да воће садржи много шећера. А ако на то додате чињеницу да шећер генерално није здрав, природно је да се запитате како на нас утиче воћни шећер. Постоје чак и дијете које строго ограничавају конзумирање воћа или га не дозвољавају уопште, па да ли би требало ипак да поведете рачуна колико воћа једете?
Данас се често иде у крајности, па имате људе који уопште не једу воће (због шећера) и оне који се „даве“ у воћу (због витамина и других корисних нутријената). Права мера је, наравно, негде на средини и разликује се од особе до особе.
Ови савети ће вам помоћи да процените шта је „права мера“ за вас.
Ограничите се на две до четири порције
Генерално, организму су потребне две до четири порције воћа током дана. Шта је „порција“? Отприлике једна шоља за чај (средње величине) или један комад воћа величине лоптице за тенис. Али, ако ваш ниво дневне активности варира током недеље, мењају се и ваше потребе. Рецимо, ако сте жена и једете воће ујутру, уз доручак, а онда и током преподнева као ужину (што није лоша стратегија), оним данима кад идете да вежбате можете додати и трећу порцију воћа, непосредно пре тренига.
С друге стране, активни мушкарци и деца у тинејџерском узрасту требало би да једу четири порције воћа током дана, пише портал Health.
Ваше потребе за воћем зависе од ваших енергетских потреба
Воће јесте здраво, али не би требало да претерујете. Иако је богато влакнима, витаминима и другим важним нутријентима, воће је и један од главних извора угљених хидрата. Једна јабука средње величине или мања банана могу да имају и двадесетак грама угљених хидрата. Наравно, важно је да током дана уносите и угљене хидрате, они пружају енергију нашим ћелијама. Али, кад уносимо више угљених хидрата него што нам је потребно, они почињу да се „скупљају“ у виду масних наслага. И управо због тога ништа, па ни воће, не би требало да једете у неограниченим киличинама.
Важно је и доба дана
Пошто угљени хидрати у воћу пружају енергију нашем телу, није свеједно када ћете јести воће. Наравно, боље је да увече уз серију једете воће него чипс, али како год окренете, нећете потрошити те угљене хидрате. Ако волите увече да поједете воће, ограничите се на једну порцију, рецимо шоља јагода, или једна јабука.
Нутријенти у воћу „вреде“ додатних угљених хдрата (ако не изгубите контролу)
Витамини, минерали, антиоксиданти, влакна и пребиотици из воћа чине чуда за наше здравље. А нутријенти који се налазе рецимо у бобичастом воћу разликују се од оних у јабукама, на пример. Зато је важно да једете различито воће, и да пратите „сезону“.
И још нешто. Не плашите се шећера. Проблем праве додати шећери, не они који се природно налазе у воћу. Другим речина, неће проблем направити јагоде, него шећер или шлаг који им додате.
Извор: mondo.rs
