Представом „Декамерон” Ђованија Бокача, за коју је драматизацију урадио Стеван Копривица, а режију Дејан Пројковски, спуштена је завеса на четврто вече 32. „Дана Зорана Радмиловића” у Зајечару.
Представу рађену у копродукцији Градског позоришта Подгорица Културног центра Бара – Фестивала „Барски љетопис” Бар и Народног позоришта из Ниша, зајечарска публика поздравила је дуготрајним аплаузом, а „Зоранов брк” отишао је у руке Душана Ковачевића.
Како се чуло на округлом столу критике реч је о познатом тексту, великој литератури и великом редитељу Дејану Пројковском који је објаснио да се до овог „Декамерона” дошло након пандемије короне.
„Ова болест је показала све људске слабости и страхове, као и масовну манипулацију. Оно што смо научили кроз све то је да је човек социјално биће коме је најважнија комуникација. Тако смо стигли до ’Декамерона’ и доба куге, времену врло сличном ономе које смо ми прошли. ’Декамерон’ се бави свим оним питањима који нас муче и данас, а то су човекови оквири, друштвени и морални. Радили смо представу која представља велику човекову борбу за личну слободу. Она се бави људским страховима. Мислим да човечанство и пре и за време и након ’Декамерона’ мења само амбалажу, а никада не мења суштину. А та суштина је баналност времена у коме живимо и вечна човекова потреба за смислом живота. Одлучили смо да се играмо и да се забављамо. Ово је одлична тема за позоришне игре, где смо преко импровизације, преко једне позоришне лабораторије створили оквире за нашу игру на сцени. Комад говори о свима нама и свим нашим манама и недостацима и вечној потрази човека за суштином живота”, казао је редитељ Дејан Пројковски.
Престижну награду „Зоранов брк” добио је глумац Душан Ковачевић који је, како сам каже, изузетно поносан на награду која носи име великог Зорана Радмиловића. Истакао је да је представа била велики изазов за њега, јер су се у једном процесу десили покрет, плес, глума и певање.
„Трећи пут да радим са Дејаном. Уложили смо велики напор да испратимо све његове идеје, али сам јако поносан што се десио један овако значајан пројекат. Значајан за све куће које су учестовале, али и за нас ствараоце. Видели сте представу која је јако захтевна: продукционо, глумачки и редитељски. Из визуре глумца, рад са Дејаном, даје једну зрелост. Ја се још увек привикавам на својеврсно лудило које он као редитељ има у себи”, рекао је глумац Душан Ковачевић.
О представи је говорио и драматург Стеван Копривица.
„Знали смо да је ’Декамерон’ једно огромно дело и било је питање селекције коју причу одабрати. Намера Градског позоришта Подгорица већ одавно јесте да се бави великим литерарним делима, а ’Декамерон’ је вечна литература која се наместила паралелно са данашњим временом. Са једне стране то су болест и претње смрћу уопште, а са друге то је контрапункт живота да се духовитим, иронијским и безобразним средствима превазиђе страх од смрти и болести, да се одупре некој догми, чиме се и овај комад бави. То су заједнички именитељи између ренесансе и данашњег тренутка”, истакао је Стеван Копривица.
Дејан Пројковски је познат по томе да много полаже на сценографију, на костим, ефекте. У „Декамерону” смо видели спој ваздуха, ватре и воде која је била на сцени.
„То су све изазови за глумца да кроз игру превазилази ограничења и прави експерименте. Тако да је за нас узбудљиво увек када закорачимо у ту воду, шта ће се десити. Није то било тако тешко као што вама изгледа и ми смо уживали радећи овај комад”, казала је глумица Драгана Јовановић.
Новинарима се обратио и директор Нишког Народног позоришта Спасоје Ж. Миловановић.
„Из играња у играње ова представа постаје све боља. Што се тиче овог позоришног комада, ми имамо дуплу сценографију, нешто што постоји и у Подгорици и у Нишу и са те стране је много лакше играти. Заправо и нема проблема. Постоји једна озбиљна подршка наших оснивача. Чим настане неки проблем позориште наравно пронађе неки свој пут да преживи”, нагласио је Спасоје Ж. Миловановић.
Глумачки ансамбл у представи „Декамерон” чине: Милош Пејовић, Сања Крстовић, Омар Бајрамспахић, Вања Јовићевић, Маја Вукојевић Цветковић, Павле Поповић, Уна Лучић, Стефан Вуковић, Лара Драговић, Евгенија Станковић и Драгиша Вељковић. Сценографију је урадио Валентин Светозарев, музику Горан Трајковски, костиме Марија Пупучевска, а сценски покрет и кореографију Тамара Вујошевић Мандић.
