Фебруарски Клуб љубитеља читања Библиотеке „Центар за културу” Кладово окупиће се у среду, 26. фебруара. Тема фебруарског окупљања биће приче Антона Павловича Чехова, а као обавезна кратка прича „Чиновникова смрт”.
Чехов је рођен 1860. у Таганрогу у Русији, а преминуо је 1904. године у Баденвајлеру у Немачкој, од последица туберкулозе. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Већ је тада почео да се занима за позориште и књижевност. У гимназији је почео да уређује школске новине и објављује своје радове. Након средње школе, Чехов је уписао Медицински факултет у Москви. Наставио је да објављује чланке у студентским часописима, анонимно или под псеудонимом.
У наредним годинама, Чехов је неуморно радио упркос изнурујућој болести. Писао је кратке хумореске, новеле и приповетке, а славу је стекао пишући позоришне комаде и драме, од којих су најпознатији „Галеб”, „Ујка Вања”, „Три сестре” и „Вишњик”. Сматра се једним од најзначајнијих руских писаца и драматичара, као и зачетником психолошког реализма у књижевности. Човек и животна ситуација – мотиви су о којима је стално приповедао, а фабуле његових дела су једноставне, без нарочитих јунака и посебних дешавања. На мети Чеховљеве ироније нашли су се лицемерје, провинцијска учмалост, малограђанштина, сива страна живота, извештаченост, јефтине љубаве патње, претенциозно моралисање о смислу живота.
„Чиновникова смрт” је једна од његових првих објављених прича. Написао ју је док је студирао медицину, а објавио 1883. године у листу „Иверје”. Пропадање дивног економа Ивана Димитрича Червјакова главни је мотив ове приче, у којој је видљива јасна психологизација главног јунака. Смештена у XIX веку у Русији, то је прича о обичном човеку који, сплетом наизглед безазлених околности, бива увучен у несигурност и страх због могућег замерања надређеном. Тај страх се претвара у параноју која га води у потпуно самоуништење и смрт. „Чиновникова смрт” је сведочанство једног времена, а лик Черјакова симбол читавог друштвеног слоја, које Чехов вешто користи да исмеје и критикује постојеће друштвено уређење.
Чехова и из данашње перспективе перципирамо као непревазиђеног мајстора кратке прозне форме, а његова дела као увек актуелна, препознатљива и читљива.
„Ми само сликамо живот онакакв какав је, а даље ни корака не чинимо”, говорио је велики Чехов.
Окупљање је предвиђено за 18:00 часова у кладовској библиотеци.
