Оно што је нарочито занимљиво, јесте то да је 40% возача изјавило да у моменту пре него што је настала саобраћајна незгода уопште није видело мотоциклисту у ретровизору. Kао најчешћи разлог томе наводи се да им је мотоциклиста или мопедиста био слабо уочљив, те зато, треба инсистирати да возачи мотоцикла имају видљиву заштитну опрему или гардеробу на себи. Други доста чест узрок који возачи набрајају јесте да нису очекивали да ће неко да их обиђе са десне стране. Шта више, готово 100% возача је изјавило да им је доста стресно када мотоциклиста вози разделном линијом.
Брзина (прекорачена, неприлагођена итд.) је главни узрок саобраћајне незгоде са мотоциклистима. Оно што ће свакако убити је успорење, односно пад брзине у јединици времена. При брзини од 50-60 km/h, када тело удари у неку непомичну препреку, оно трпи силу од 20g. Нема те опреме која ће у таквој ситуацији сачувати мотоциклисту. Из тог разлога важно је да мотоциклиста предвиди могућност настанка опасне изненадне ситуације.
Већина повреда које су резултат саобраћајних незгода са мотоциклистима су повреде главе. У Европским земљама, повреде главе узрок су у око 75% случајева узрок смрти међу возачима мотоцикла. Анализама саобраћајних незгода које су изазвали мотоциклисти утврђено је да кацига није сметала возачу да види опасност, и да се већина незгода дешава на кратким релацијама (5-6 km), и да се већина возача кретала брзином до 50 km/h, и да су возачи који су носили кацигу имали троструко веће шансе да преживе.
Треба нагласити да при судару брзином од 20 km/h глава удари у препреку силом од 1500N (сила масе до 15 kg). То не може да издржи ни натврђа глава.
Што се тиче младих возача који имају највећи ризик страдања на мотициклима што статистика за град Зајечар и показује, није питање да ли ће се незгода десити, него када ће се десити. Те стога би их саветовао да пре учешћа у саобраћају добро савладају технику вожњу, да се упознају са правилима и прописима, да се опреме заштитном опремом, да поштују ограничења брзине, да провере техничку исправност свог мотоцикла, и да изаберу мотоцикл који одговара њиховој конституцији.
Мотоциклисти такође имају назив „донора органа”. То нажалост није случајно. Ризици по пређеном километру су 15 пута већи у односу на возаче у путничким аутомобилима.