Бањица – мотор развоја књажевачког краја

Јавна презентација под називом „Измена и допуна ПДР-а спортско-рекреационог и здравствено-рехабилитационог центра Бањица” у Књажевцу

У малој сали Дома културе у Књажевцу одржана је јавна презентација под називом „Измена и допуна ПДР-а спортско-рекреационог и здравствено-рехабилитационог центра Бањица”.

Поред челних људи локалне самоуправе, скупу су присуствовали и представници ЈП „Предузеће за развој, урбанизам и изградњу општине Књажевац”, као и бројни грађани.

Присутнима се обратио предсеник општине Књажевац Милан Ђокић, који је говорио о плановима изградње и инвестирања у комплекс Бањица.

„Овај план детаљне регулације требало би да буде усклађивање оног шта су жеље, амбиције и могућности садашњих и будућих власника земљишта с једне стране и неких правила струке и законских решења и услова с друге стране. Мегаломански планови које смо имали прилике да гледамо више пута у претходним годинама где су предвиђени комплекси фудбалских терена, наравно, на туђем земљишту, комплекси хотела, наравно, на приватном земљишту, нису нешто што је реалност. Ми желимо да Ргоште, које јесте озбиљан ресурс књажевачке општине и ово термо-минерално извориште прилагодимо ономе што је реалност и шта су могућности и за шта постоји интересовање. Управо, да бисмо ову топлу воду искористили и на овом изворишту које је сада и оним што је по мени суштина у овом плану детаљне регулације, информисао бих вас да ћемо ове године радити истражну бушотину на локацији коју је студија Рударско-геолошког института дефинисала да постоји на дубини од 250 метара, да постоји могућа каптажа, која има чак издашност од 100 литара у секунди, што је, како они кажу, реткост, а да се више не експлоатише у овом делу Балкана. Добили смо средства од републичке Владе и са истражном бушотином ћемо кренути, надам се, у току ове године, да бисмо утврдили колика је и температура. По њиховим искуствима, може да буде значајно топлија вода, или потпуно хладна, али док се не уради истражна бушотина, то не може да се зна. Најважније тачке када је у питању намена површине јесу следеће: прво и основно, базен треба да буде носилац са својим садржајима и даље. Планирали смо објекат хотела на површини која је у јавној својини. Потпуно је урађен и пројекат за извођење, издата је и грађевинска дозвола. То није једини такав објекат који у том делу око базена може да буде занимљив. Други потез је поред нишког пута где смо такође омогућили да власници земље могу да граде хотеле уколико буду заинтересовани или да земљу уступе неком другом. Локација преко пута базена предвиђена је за једно викенд насеље, где су људи већ почели да купују плацеве. Те људе треба увести у легалне токове, омогућити им сутрадан градњу под легалним условима, прикључке на комуналну инфраструктуру и функционисање у систему. Простор око самог изворишта је нешто чему бих ја посветио значајно више пажње и то су две тачке које треба да буду носиоци активности и даљег развоја сеоског туризма. Шта је нама циљ – да са обухватом овог плана од око 160-170 хектара неким људима пружимо могућност, онима који имају земљиште, да граде објекте за које имају новац, капацитет, амбиције, а с друге стране да обухват овог плана и садржаји буду носиоци развоја сеоског туризма у Ргошту, а зашто не и у Орешцу, Подвису и осталим селима поред? Сама изградња овог Спа центра је завршена, очекујемо потврду међународних донатора за одобравање средстава да га и опремимо. Сви ти садржаји треба да пруже могућност да оним људима који ће сутра бити смештени у Ргошту, Подвису, Орешцу, да могу да конзумирају садржаје и на базену, и око изворишта и у овом новоизграђеном Спа центру, у угоститељском објекту, у будућим другим објектима. Код овог плана и његових активности треба да буду мотор и покретач развоја сеоског туризма у овом крају наше општине. Имамо део где је изграђен Спа центар и простор до самог изворишта – ако желимо да нам тај Спа центар живи, као и читав тај простор, морамо да имамо смештајне капацитете. Читава површина између изворишта и Спа центра у јавној је својини. Ту смо предвидели да дамо могућност једном озбиљном инвеститору, да направимо комплекс смештајних јединица 15 до 20 апартмана у 4 до 5 објекта где ћемо имати стациониране госте који ће ту боравити перманентно. Ти гости ће сутра бити и омогућити функционисање и рентабилност и одрживост самог Спа центра, и они ће куповати намирнице у Ргошту, боравиће у ресторану, који ће хтети да користе и друге садржаје из самог села. Расписаћемо оглас за једног инвеститора, а време и наша активност и ажурност ће допринети томе да се заинтересовани инвеститори и јаве. Други важан део овог просторног плана јесте викенд насеље, где је могуће направити 40-ак парцела. Циљ нам је да за сваку од тих парцела распишемо Јавни позив, отуђимо је из јавне својине, и пружимо могућност инвеститорима, будућим власницима парцела, да по строго дефинисаним урбанистичко-техничким условима направимо једно лепо викенд насеље које ће исто овде довући, ако имамо будућик 40 објеката, 40 породица. Ту ће боравити значајан број људи. Ако узмемо у обзир да ми изнад и испод Тимока можемо да направимо 40-ак смештајних јединица, 15-20 смештајних јединица између Спа центра и вира, то значи да ће 50-60 смештајних јединица моћи да приме 200 гостију који ће значајно да допринесу да читав тај комплекс живи. Када се ове мање инвестиције реализују, прилично сам сигуран да ће нам инвеститор за хотел бити извеснији. Имамо прилике да гледамо искуства и Старе планине, али и Копаоника. Ми смо на Старој планини почели са тим да се прво направе кровни садржаји, гондоле, хотел, инфраструктура и остало, па да се наниже спуштају активности кроз изградњу индивидуалних објеката у селима. Ако нешто што је приземније и реалније као што је изградња ових мањих индивидуалних објеката који ће и успешни књажевачки привредници себи омогућити, можда и људи из окружења, ми ћемо ту на овој локацији имати људе који ће да бораве, троше, да се крећу и буду добар мамац условно речено за будуће инвеститоре и за веће садржаје као што су хотели. Мислим да је овај план направљен са овим наменама површина нешто што је реалност, нешто што није мегаломанија, што може да буде мотор развоја читавог овог краја и да уз све оне сугестије, промене и измене плана који ће сам живот да носи, можемо да сматрамо да је овај план врло занимљив и атрактиван. На нама је да промовишемо оно што су општинске локације, да утврдимо температуру воде у бушотини, да базен идаље одржавамо и држимо га оваквим како и треба и да се надамо ће се инвеститори појављивати”, рекао је председник општине Књажевац Милан Ђокић.

Јавна расправа траје до 24. априла, а грађани своје сугестије, предлоге и примедбе у писаној форми могу поднети општинској Управи или ЈП „Предузеће за развој, урбанизам и изградњу општине Књажевац”.