Аплауз и сузе за представу „Док нас смрт не раздвоји” по тексту Мире Фурлан у режији Предрага Микија Манојловића, гласила би у најкраћем реакција публике на комад који је изведен треће вечери 28. Међународног позоришног фестивала „Дани Зорана Радмиловића”. „Зоранов брк” стручни жири је доделио Јасни Ђуричић за улогу Љубића.
„Осетили смо током играња да се публици представа допала, да је Зајечар са нама. Овакав одазив имамо свуда, где год да играмо. И то само говори о универзалности текста Мире Фурлан који је базиран на њеним аутобиографским чињеницама. Али истовремено је нажалост, ово једна универзална прича јер сви живимо ту пошаст канцера и уопште болести, тешких болести где заправо страдају сви. То се никада не тиче само једног човека, него се тиче читаве фамилије, уже и шире. Без обзира што публика много плаче на овој представи, од првог дана, прве пробе на овом тексту, ја сам уверена да ова представа слави и живот. У позоришту је данас веома мало катарзе, то је оно што гледајући позориште запажам уназад неких пет година, а ова представа то сигурно има. И то је некакав основни постулат позоришта да има катарзу. Да ли се страшно смејете до суза или плачете од туге и ужаса свеједно је – ви сте се прочистили”, нагласила је Јасна Ђуричић у сусрету са новинарима.
„Већ сам добила награду ’Зоран Радмиловић’ на ’Стеријином позорју’, али брк никада нисам. Морам да признам да нисам често била у Зајечару на фестивалу. Много ми је драго, све што је у вези са Зораном и баш сам поносна. Било ко од нас је могао да добије ’Зоранов брк’ и верујем да је жирију било тешко. Анита и ја смо нон-стоп на сцени, то је нека игра и јако занимљив задатак да се ми никада не видимо јер је између нас тај некакав зид. Никада нисам имала такав задатак, ми све играмо напред, никад се не погледамо у очи. То је сигурно и њен брк”, додала је Јасна.
У знак захвалности за учешће на овом фестивалу, посебну награду добио је и глумац Предраг Мики Манојловић.
У Центру за културу у Котлујевцу друге фестивалске вечери Малих позоришних форми, публика је уживала у монодрами „Кројцерова соната” Театра „Кабаре” из Тузле у извођењу глумца Влада Керошевића. По тексту Лава Николајевича Толстоја, а по мотивима адаптације Ненси Харис, представу је режирао Небојша Брадић. „Кројцерова соната” представља Толстојев коначан обрачун са друштвом, моралом и на крају са самим собом. Главни јунак потпуним странцима у возу прича своју животну причу, сећајући се своје младости и живота растрзаног између опсесије и освете. Погођен женином напрасном слободом и њеним уживањем у уметности постаје љубоморан и убија је. Кроз главног јунака Толстој износи своје идеје о браку, превари, љубомори.
„Кројцерова соната” открива тамну страну љубави , сукоб између мушког и женског принципа, између бирократије и уметности. Ову необичну исповест током једног путовања возом, сјајно је изнео Владо Керошевић, глумац и професор на Академији драмских уметности Универзитета у Тузли.
„Ово је представа која ме је у потпуности испунила као глумца, премијеру је доживела 2012. године поводом обележавања 35 година мог уметничког рада. Када ми је Небојша Брадић понудио да радимо овај комад и када сам прочитао текст, у тренутку ми се учинио мало несценичан. Али када сам добио драматуршку верзију Ненси Харис из Лондона, онда сам се на прву заљубио у текст. Кренули смо да радимо и себе узајамно откривамо као редитељ и глумац у једној правој уметничкој интеракцији. Направили смо сјајну монодраму која је пуно пута играна на на бројним фестивалима и овенчана многим престижним наградама. Сваки пут када одиграм ову представу осећам се племенитијим. Кроз исповест човека који путује возом и стално има потребу да своју тегобу, несрећу и злочин исприча другима, очистим се од ових наслага друштва у коме живим”, рекао је у интервјуу глумац и професор Владо Керошевић.
„Ово је монодрама у класичном смислу те речи и као таква увек пронађе пут до срца публике, а то се догодило и вечерас у Зајечару. Свиђа ми се идеја Фестивала мале форме, јер многи глумци са простора бивше Југославије, имају потребу да се изразе кроз ту малу форму монодраме и тако направе врло квалитетне и значајне представе. Ово је прилика да погледамо и уживамо у некима од њих. Ово што је урадило зајечарско позориште отварањем паралелног Фестивала је сјајан потез. Иначе част ми је да будем део Фестивала који носи име Зорана Радмиловића, глумца коме се клањамо ми уметници са свих меридијана”, истакао је Керошевић.
У понедељак је на репертоару Зоранових дана представа „Сјећаш ли се Доли Бел” Абдулаха Сидрана у режији Кокана Младеновића. Почетак је у 20:00 сати. У Центру за културу у Котлујевцу од 18:00 часова публика ће моћи да погледа монодраму „Лов на срне”. Игра Срна Ланго која потписује и текст и режију. У оквиру пратећег програма у галерији Историјског архива Тимочке Крајине у 12:00 сати биће отворена изложба радова Милоша Шобајића „У част Зорану Радмиловићу”.
