Доделом награда лауреатима спуштена је завеса на 8. Фестивал малих позоришних форми у Зајечару.
Била је ово једна од најбољих селекција монодрама и дуодрама тако да је ове године Фестивал подигнут на још виши ниво од досадашњег. Током седам фестивалских вечери, публика је гледала врхунске представе из Србије, Црне Горе и Румуније, које су победиле на неком од позоришних фестивала.
Стручни жири Фестивала у саставу: Ирфан Менсур – председник, Катерина Коцевска – члан и др Вук Милетић – члан, донео је одлуку да Награду за најбољу представу Фестивала додели дуодрами „Гидионов чвор” Џоне Адамс у режији Јане Маричић, у извођењу Мирјане Карановић и Јане Милосављевић, у продукцији Београдског драмског позоришта. У образложењу жирија се истиче:
„Због уметничке доследности, редитељске прецизности и дубоког емотивног утиска који представа оставља на гледаоце, жири једногласно додељује награду за најбољу представу фестивала управо представи Гидионов чвор”, наводи се у образложењу.
Награда ће бити уручена 26. априла 2025. у Београдском драмском позоришту.
Награду за најбољег глумца 8. Фестивала малих позоришних форми жири је доделио Горану Шушљику за улогу Абела Знорка у представи „Загонетне варијације” – „Театра Вук” из Београда, коју је по тексту Ерика Емануела Шмита режирао Јанко Цекић.
„Горан Шушљик, у улози Абела Знорка, демонстрира изузетну глумачку зрелост, техничку прецизност и емоционалну дубину, ретко виђену на сцени. Улогу комплексног, самотног нобеловца одиграо је са изванредним осећајем за ритам, иронију и тиху патњу једног човека који се скрива иза оштроумности и дистанце”.
Награду је Горану Шушљику уручио председник стручног жирија Фестивала Ирфан Менсур.
Жири је Специјалну награду Фестивала доделио представи „Плућа” Данкана Мекмилана, у режији Андреја Носова, у извођењу Маје Стојановић и Стевана Вуковића у продукцији Никшићког позоришта.
„Представа ’Плућа’ истиче се својом посвећеношћу основама позоришта – глумцу, речи и односу са публиком. У времену када сцена често подлеже спектаклу и површној форми, ова представа свесно бира минимализам да би дошла до максимума – истине, емоције и смисла”.
Представници Никшићког позоришта нису у могућности да дођу у Зајечар, али је Стеван Вуковић, глумац у представи, послало поруку преко видео записа у којој захваљује жирију на специјалној награди, а публици на дивном пријему.
Специјална захвалница за очување српске културе кроз позоришне вредности додељена је представи „Црњански у Темишвару” аутора Славомира Гвозденовића, у режији и извођењу Марка Аџића.
„У времену убрзаних промена, културне глобализације и заборава корена, посебно је драгоцено када позориште препозна своју улогу чувара идентитета и језика једног народа. Представа којој додељујемо ову награду показала је дубоко поштовање према српској традицији, језику, духовности и сложености наше историје – не као музејски артефакт, већ као живу и савремену уметност”, истиче се у образложењу жирија.
Специјалну награду аутору и редитељу представе уручио је директор Фестивала и зајечарског позоришта Владимир Ђуричић.
Најбоља представа Фестивала по избору публике, са просечном оценом 9,70 је дуодрама „Загонетне варијације” Ерика Емануела Шмита, у режији Јанка Цекића, у извођењу Горана Шушљика и Јанка Цекића, у продукцији „Театра Вук” из Београда. Горану Шушљику награду је уручио Владимир Ђуричић. Шушљик, који је и најбољи глумац Фестивала, захвалио је и жирију и публици на престижним наградама.
Директор фестивала и зајечарског позоришта Владимир Ђуричић у завршној речи је захвалио зајечарској публици која је пратила главни и пратећи програм Фестивала, дивном жирију а пре свега предивним учесницима.
„Ових недеља отказују се многи фестивали у Србији, а ми смо решили да направимо овај фестивал и да ове године буде најбољи од свог оснивања, са богатим пратећим програмом”, каже Ђуричић.
Ђуричић је изразио задовољство што је установљена књижевна награда „Живојин Павловић” за најбољи друштвено ангажовани роман издат у Србији у претходној години, која ће се додељивати сваког 15. априла, на дан његовог рођења. Живојин Павловић није овде рођен, али је Зајечар и Вратарницу, одакле му је била мајка, сматрао својим духовним завичајем.
