На Фестивалу малих позоришних форми, публици се треће вечери представила Срна Ланго у монодрами „Лов на срне”. Ова изванредна глумица у представи се нашла и у улози писца и редитеља. Како каже није било лако прихватити се овог троструког задатка, али је изазов био велики и она је успела да направи представу за коју се тражи карта више. Тако је било и у Зајечару. Публика је реаговала на шале, уживала у сонговима који су враћали у нека носталгична и једноставнија времена… где смо мање питали, а више живели.
„Лов на срне” је духовит и непретенциозан осврт на сопствену неспретност у схватању живота, мушко-женских односа, новог електронског времена и трендова. Срна Ланго се поиграва са такозваним урбаним навикама нових генерација, које полако освајају и оне којима те навике не припадају. Упркос својој медијској присутности, телевизијској и позоришној каријери, она кроз комад смело испитује своје место у друштву и пита се, као и све здраве особе, да ли су звање и каријера важнији од ситних животних радости.
Како каже Срна Ланго, у питању је комад који је написала и режирала за себе са намером да ради и ствара чак и у временима када култура, нажалост, није приоритет у друштву у којем живимо.
„Ја сам давно почела да пишем ову монодраму коју сам решила да одложим јер ми се учинила претешком. А онда сам помислила да би кроз ову моју причу могла да ипак некога насмејем и направим штос на свој рачун. Да би човек дошао до смеха, нужно је да поседује неки проблем. Монодрама ’Лов на срне’ дискутује о животним препрекама, које без изузетака спутавају све људе. Говори о томе колико смо смешни да планирамо и анализирамо свој живот, који се догађа често и мимо наше воље. Мислим да су сви очекивали да ћу на сцени представити живот са идеалних Instagram страница, међутим ја сам им приредила здраву шалу и смех на сопствени рачун. Највећа ми је сатисфакција када видим да људи, претходно уморни од својих брига и обавеза, оду кући растерећени. Јер џабе моје глуме и режије ако нема ко да се радује”, рекла је Срна Ланго.
Ланго је још је додала да је борба између ње као глумице и ње као писца била непрекидна. Писац у њој би стално нешто дорађивао, док је глумица све доживљавала другачије, као једно обличје са много више тонова. Када су њих две успеле да се договоре, настала је монодрама која је наишла на диван пријем код публике.
Дизајн музике и аранжман за монодраму „Лов на срне” урадио је Владимир Рацковић.
Фестивал малих позоришних форми наставља се у Центру за културу у Котлујевцу у уторак у 18:00 сати представом загребачког „Тигар” театра „Спавају ли рибе” у којој игра Вјера Видов.
