На средини Фестивала малих позоришних форми, гледали смо представу „Спавају ли рибе” у извођењу „Тигар” театра из Загреба, у којој игра глумица Вјера Видов. Реч је о комаду који је настао према истоименом тексту Јенса Рашке, а отвара болну тему смрти члана породице.
Девојчица Јана, суочена са великом тугом након смрти свога брата, поставља бројна питања својој породици, јер се не може правити да се ништа није догодило. Она стално долази на гробље јер је то једино место на коме она са њим може комуницирати и рећи му заправо колико он њој недостаје. Шта се све догађа у нашим мислима када изгубимо блиску особу? Можемо ли зауставити мисли или смо, баш попут спавајућих риба, у сталном мисаоном покрету? То су питања која постављају деца, а од одраслих се очекује да пронађу прави одговор. Зато ауторски тим ове представе стално позива децу старију од 11 година, да дођу и покушају да пронађу одговор на питање: „Спавају ли рибе?”. Глумици Вјери Видов поставили смо питање да ли је било тешко да на малу сцену, донесе велику тему.
„Тема је изузетно тешка. Јер сваки пут када говоримо о смрти, нико о томе не воли да прича и сви нешто скривају. И децу стално лажемо на ову тему па зато они имају искривљену слику. Када говоримо о смрти причамо заправо и о животу, јер су то две стране исте медаље. Јако ми је било тешко да играм девојчицу од десет година, јер се ближим четрдесетосмој. Дечја размишљања су пуно једноставнија док их ми одрасли не отрујемо неистинитим информацијама. Најмлађа публика увек добро реагује на ову представу и прате је у потпуној тишини и са много суза. Ово је изузетно емотивна монодрама која ме увек исцрпи на један позитиван начин. И плачем током представе и ја, мада никада не знам где ће емоција изаћи – то сам препустила свом унутрашњем осећају. Част ми је што сам део једног оваквог Фестивала које носи име Зорана Радмиловића . Поздрављам идеју малих форми јер публика тако може видети да и ове мале насупрот великих нису мање вредне”, рекла је глумица Вјера Видов.
Иначе монодрама „Спавају ли рибе” је новијег датума и до сада је играна тек неколико пута, а ово је први фестивал на коме наступа. Ову представу у чијем поднаслову стоји да је реч о „комаду који се бави малим и великим значајним животним питањима“ режирао је Роберт Рапоњ, а а композитор је био Игор Карлић.
