Небројано људи из мог ширег оркужења ми је последњих недеља и месеци изрекло реченицу која гласи: „Само да прође ова година”.
Жао ми је што је тако, али некако имам осећај да многима није била „лака“ година, иако се може подвести под питање значење лаке године. Жао ми је што знам и несрећне приче које су се десиле у 2021. години, али не одустајем од труда да се подсетим и лепог, и да тражим то лепо. Зашто је важно да се увек подсећамо оног доброг што већ имамо, што смо већ стекли и остварили? Можда нам није свима то важно, можда неко не налази смисао у освртању на добро, али како ћемо онда знати да се зауставимо и будемо спокојни, барем на тренутак? Како ћемо волети живот и даље, ако стално бринемо о будућности и стално тугујемо за прошлошћу?
Свима који су изгубили и испратили вољене и драге људе у 2021. години желим да поручим да не сматрам да су их заиста потпуно изгубили. Човеково физичко одело звано тело нестаје из видокруга, али дух који носи у себи не нестаје, и даље је у вама, људима који сте остали да живите иза те особе. Не видите је, и не чујете је више, и не можете да проводите више време са њом, и то боли изнутра. Желим да верујем када затворите очи, можете ипак да чујете и видите своју драгу особу. И док жмурите, враћајте се у ваше успомене које сте изградили заједно. Ти људи сада живе кроз вас и њихова љубавна гравура никада неће нестати из ваших срца.
Свима који су раскинули уговоре о браку и завршили са дугогодишњим везама, желим да овим путем пошаљем честитке на храбрости и пожелим срећу у оној прелепој неизвесности тога шта будућност доноси и да вам на врата закуца још „правија“ љубав, да понесете мудре лекције од претходне и више спознате шта је оно што не желите. Да сви мало више преузимамо одговорност за своје поступке, да се мање бавимо кривљењем других, а више побољшањем себе.
Свима који су се разболели у 2021. и преживели и дишу и даље, и могу да се насмеју својим вољенима и у 2022. години, желим да са вама поделим вашу радост и велику срећу. Драго ми је због вас и надам се да свој живот живите још смисленије после таквог искуства. Хајде да сви више негујемо здравље док је добро, а не кад крене да рђа, јер како оно беше рекоше? Здрав човек има сто проблема, а болестан само један.
Свима нама желим да своје праве непријатеље напустимо, и трудимо се да их напуштамо и остављамо у годинама које су иза нас, јер они нас све посећују с времена на време, и надам се како време пролази, све ређе и ређе. Гордост. Завист. Похлепа и Среброљубље. Гнев и Бес. Лењост. Наши прави непријатељи су познати свима, и можете читати о њима и у најстаријим писаним списима и у најмодернијим штампаним издањима. Они се отелотворују у нама људима и запоседају нас уколико не радимо на кориговању себе и не живимо у истини о себи.
Издвојила бих сваком од нас понаособ једно: „Браво”, ако посвећује време борби против ових непријатеља и ако се труди да негује Праведност, Доброту, Разумевање, Љубав, Покајање, Милосрђе, Праштање и остале предивне човекове праве пријатеље. Верујем да је довољно да се трудимо да живимо са овим пријатељима што чешће, и да ове пријатељске врлине тражимо и у људима и да застајемо и стојимо уз оне који их имају и негују и сами. Ако се то трудимо да радимо, верујем да смо већ на правом путу свог живота, и да нас савест неће издати тако лако да је морамо заменити лажима и преварама.
Ништа није заувек изгубљено док човек има у себи љубав коју жели да дарује и прима. Придружујем се колективној људској нади да ће нам 2022. бити боља. И надам се да ће сваком бити онаква каквом је жели и какву је осмишља, јер како мислимо, тако ћемо живети и у овој години, и у наредној. Хвала оцу Тадеју на дивној мудрости која јасније и лепше разјашњава ово о чему мало пискарам, а то је: „Мисли су попут птица. Не можемо им забранити да лете, али је до нас да ли ћемо им дозволити да слете и направе гнездо у нашој глави”.
— „У срцу нека ти бораве Вера, Визија и Стрпљење, и цео је свет твој.” —
