Стан има тридесетак квадрата, сладак је и компактан. Судопера мало цури и веш машина не ради, али генерално је некако топло место за боравити, одише ведрином. Чубурски парк је на пет минута пешака. Ујутру вас пробуди цвркут птичица и Сунце које се пробија кроз штрикану зелену завесу. Њих двоје нису ока склопили целе ноћи, пила се бела Сангрија са комадићима диње и сладило се урмама.
Након сунчаног дана проведеног на некој од градских плажа, дошло је време за велико финале. Она ће се ионако иселити из стана за пар дана, па коме је до сна? Причају о свему, кикоћу се чедно, она се постиди сваки пут када он крене да се шепури својим снажним раменима и тако у круг.
Док седе једно преко пута другог погледима прећутно потврђују оно што са својих тридесет и четрдесет знају да то вече заправо јесте, а што некада давно нису умели тако јасно и директно да знају. И не. Није то за њих двоје ноћ ни близу необавезне и „лаке“. То је ноћ у којој страст, као једна странка, и реалност живота, као друга странка, потписују уговор који за предмет има остварење мита о Андрогинима. Бићима која имају моћ богова и представљају апсолутну љубав кроз спајање мушкарца и жене у једном бићу које постаје свеобухватна хармонија јединства. Последице неиспуњења уговора неће наступити, јер је као главни услов за пуноважност уговора постављена свест. Свест о томе да је то само вечерас, и да ће сутра свако наставити својим путем, трагајући за онима који их чекају у оно вечно спајање кроз живот.
Неке ствари могу да десе само онда када их прихватимо онаквима какве јесу и не постављамо им захтеве и критеријуме. Онда можемо извући најбоље из њих и сутрадан се окренути са осмехом и једним искуством више. У тој ноћи, она је била његова богиња. Залио је својим додирима сваку ружу и љиљан на њеном телу, плесао је валцер са њеним куковима и даривао јој најсензуалније шапате и пољупце по врату. Она је њему подстакла крвоток у венама као ниједна до тада. Показала му је чари жељне и јаке ждребице, која у датом тренутку доминира својом женственошћу и слободно галопира и пркоси животу.
Само они знају које су импулсе те ноћи покренули у својим душама и телима, и шта је то спајање дало обома. У томе и лежи суштина интиме. То нешто што не желе и не умеју да препричају никоме, што заправо чини њихов сусрет светим. Упутио јој је пољубац у чело, прихватајући тихо у себи чињеницу да нема оно што је потребно да држи њен длан у његовом и спокојно се помирио са тим. Осмехнула му се окицама малог детета, испратила његову сенку и сигурније него икада кренула у своју трку. Улица Орловића Павла чуваће њихову тајну, и ко зна чије и које још…
— „У срцу нека ти бораве Вера, Визија и Стрпљење, и цео је свет твој.” —