Верујем да није погрешно истаћи да се велика већина малишана читајући бајке у раном детињству саживи са одређеним ликом, или прототипом личности. Ако наставим опрезно са генерализовањем, могу рећи да се девојчице често асимилују са принцезама, а дечаци са принчевима који врло често носе мотиве суперхероја и спасиоца.
Дечаци су храбри и одважни, а девојчице су спашене. Принц на белом коњу ослобађа принцезу и они живе заувек срећно. Питам се колико бајке и дечија машта која буја кроз те бајке утичу на формирање наших личности у раном периоду развоја. Ја сам пуно маштала и уживала у идеји да будем принцеза, и сигурно нисам била једина. Негде на путу од колевке до првог разреда основне школе сам прихватила да је то нека врста лепе фарсе пред спавање. Али да ли постоји дубљи печат ових бајки у свима нама?
Да ли се жене осећају лепо, а богами и сигурно, када неко показује отворену бригу о њиховој срећи и благостању? Да ли се мушкарци осећају добро, а богами и поносно, када покажу жени да су храбри и да ће је заштитити и да није сама? Рекла бих да.
Да ли је фер што принц углавном увек ожени принцезу, а скоро никада девојку из комшилука која продаје јабуке у корпи? Да ли је фер што принц мора често да пролази одређена искушења и препреке како би освојио и спасио принцезу, зашто једноставно не упозна принцезу и ожени је? Да ли је фер што је принцеза већином окарактерисана као слаба и крхка, увек беспрекорно витка и без иједне бубуљице на лицу? Да ли је фер што принцеза углавном није довољно самостална и способна, па мора бити спашена? Рекла бих не.
Част изузецима, има бајки које говоре мало другачије приче и крајеве, али моје је детињство формирано и упознато већма са овим шаблонским.
Ко су принцезе и принчеви 21. века и како их препознати?
Да ли је принц на белом коњу прешао из седла у кожно седиште белог „ферарија”?
Да ли девојка пребаци део целулита у уста, стави вештачку косу и користи ту стечену лепоту да заведе принца и домогне се његовог богатства?
Да ли принчеви данас носе високо котиране позиције у фирми и дозвољавају себи да због високих плата и позиција мисле да су принчеви?
Да ли је принцеза лења, и не жели да размишља пуно и не служи се својим највећим органом у телу како би сама постигла сопствене циљеве, па прибегава услугама малог органа, да убрзаним путем стигне до нечега што њена лења лепа главица мисли да је срећа?
Да ли прави принц има потешкоћа да, у мору лажних принчева и прикривених жаба, нађе своју принцезу, која у мору лажних принцеза и прикривених вештица, има потешкоћа да дође до свог принца?
Можда је главна порука бајки да нас поучи да се за срећу вреди трудити и борити, и да је лепо имати моћ спасити сам себе, али је лепо бити и спашен, и то из љубави. Да „срећан крај“ неке препреке значи да срећа и долази најчешће као последица одређеног процеса, који захтева од нас труд, време, одрицање, стрпљење, и најважније, веру.
Остаје нам да чувамо наше принцезе и принчеве ако седе крај нас, или да наставимо да весламо у оном горе поменутом мору уз веру као наш чамац. И остаје нам да живимо сопствене бајке, и да се постарамо да имају срећан крај.
— „У срцу нека ти бораве Вера, Визија и Стрпљење, и цео је свет твој.” —
