После четири месеца „ковид кризе“ и рекло би се безуспешне борбе против COVID-19 епидемије, налазимо се на почетку. Епидемија се разбуктава, болесних, умрлих и тешких болесникa на респираторима се повећава.
Најтеже је што морамо да признамо да, као и на почетку, не знамо много о корона вирусу који епидемију изазива. Покушавамо да верујемо да успешност наших мерa, у највећој мери, зависи од нашег понашања. У таквој ситуацији, како каже наш народ: „Ко се дави, за сламку се хвата”, паде ми на памет да нико још не помену здравствени менаџмент и његову улогу у „ковид кризи“.
Менаџмент је вештина која доприноси побољшању рада и спашавању предузећа која су у кризи и пропадају. Тако је почело са менаџментом у Србији 90-их година 20. века. Током времена менаџмент се гранао на све облике људских активности до менаџмента живота у свакодневици.
Хиљаде и хиљаде младих уписали су и завршили менаџмент студије, поред осталих и на нашем Факултету за менаџмент у Зајечару. Један број здравствених менаџера ја запошљен у здравственим установама на подручју Тимочке Крајине. Где су они сада? И да ли има смисла поставити питање колико би они помогли и разрешавању „ковид кризе“, посебно када се ради о могућности коришћења здравственог менаџмента. Без обзира, на његов ограничени простор деловања у систему здравствене заштите, односно на функционисање здравствених организација.
Имајући у виду да у „ковид кризи“ постоји и криза у функционисању здравственог система сада је прилика да се менаџмент у здравству покаже на делу. Ако би се то догодило то би било од вишеструке користи у „ковид кризи“.
Да би се обезбедило добро функционисање здравственог менаџмента потребне су тачне, правовремене информације. Када је о „ковид кризи“ реч, огроман је број информација о епидемији вируса COVID-19, које се стварају сваког сата. У томе медији имају велику улогу. Од тачних, правовремених и без запрека информација које циркулишу међу бројним субјектима који учествују у борби са корона вирусом, зависи успостављање контроле над „ковид кризом“. Да бисмо могли искористити могућности здравственог менаџмента добро би било погледати да ли је и како су коришћене менаџмент вештине у сузбијању еболе у Африци.
У нашој земљи постоји проток информација о вирусу COVID-19, али су оне често ометане „шумовима“. Информације о корона вирусу није могуће лако добити ни на локалном нивоу, ни из извора информисања на централном нивоу, посебно позивом на дежурне телефоне Кризног штаба, Института „Батут” и др. Такво функционисање ковид информационог система довело је до стварања неповерења у институције и изворе информисања.
Када се ради о менаџменту еболе у Африци, управо од највећег значаја је било истинита и правовремена обавештеност о епидемији еболе на једној страни народа, на другој, других учесника у сузбијању епидемије.
Информациони систем у сузбијању епидемије еболе у Африци, суочавао се са истим проблемима који постоје код нас – застојем и закашњењем у сакупљању, протоку и коришћењу информација о епидемији. Сектор епидемиологије у здравственим установама, слично као и код нас био је одвојен од оперативних сектора дијагностике и лечења болести, па се подаци о оболелима и преминулима нису подударали. Код нас, сви подаци сакупљају се у Кризном штабу, из кога се селективно објављују. Посебне тешкоће су настајале, као и код нас, због велике оптерећености здравственог система и исцрпљивања технолошких и људских ресурса у сузбијању епидемије.
Успостављањем и укључивањем у рад здравственог информационог менаџмента у сузбијању тзв. „другог пика“ епидемије корона вируса, могла би се побољшати ефикасност у стављању епидемије под контролу и епидемиолошку ситуацију учинило повољнијом повезивањем и стварањем чврсте партнерске везе између свих учесника у сузбијању вируса COVID-19 и координисана, политичка, финансијска и стручна подршка.
На тај начин обезбедило се промтно и тачно сакупљање и коришћење информација о оболелима и умрлима од корона вируса и боље праћење тока епидемије и координације свих активности, побољшала би се организација здравствене службе, прераспоређивање и коришћење технолошких могућност и кадровских ресурса, омогућило би се брже откривање појаве нових случајева оболелих од корона вируса и одговор заједнице на њих. Било би могуће брже и прецизније оцењивање ризика и успостављања здравственог надзора над новим жариштима и што је најважније – боља сарадња са народом.
