Неколико дана читам „Упутство о мерама заштите здравља ученика и запошљених за основне и средње школе” и размишљам о онима који ће побројане мере и активности извршавати. Посебно о ученицима од 1. до 4. разреда основне школе. Највише ме интересује ко ће све што је потребно да обезбеди и уради – и како, јер када се зна како – онда је лако.
Велика је улога родитеља и заједнице у томе, јер се спречавању корона вируса да уђе у школу, мора показати негостопримство у целој заједници на подручју школе. У томе ће главну улогу имати ћачки родитељи који ће покретати заједницу, јер су они највише мотивисани да сачувају здравље деце. Али, треба укључити и ђаке, који ће сами примењивати већи број мера заштите.
Треба направити такву педагошку климу у школи да ученици буду актери и учесници борбе с корона вирусом у школи, а не лутке или оловни војници којима ће се навлачити маске на лице или нешто друго са њима чинити да би у школи све било у реду. Школа мора да се одлучи за стратегију: или ће наредбама и казнама да уводи „COVID-19 ред“ у школи или ће то бити учињено свесним ангажовањих свих учесника у борби са корона вирусом у школи.
У таквом размишљању подсетих се да ће учитељи чим се ђаци окупе у разреду, убрзо одредити редаре и дати им задатке, како би и они заједно са њима допринели хигијенском животу и успешном раду разреда. Они треба да припреме таблу, да донесу креду, да провере да ли су клупе на своме месту, да ли је проветрена учионица и још понешто што им учитељ одреди. У односу на обавезе из „Упутства” учитељ им може задати да изврше још неки задатак.
Уосталом, када се ради о примени „Упутства” у нижим разредима основне школе од 1. до 4. разреда, учитељи најбоље знају како могу да активирају ученике, тако да ово писање треба да схвате само као подсећање на још неке могућности које би допринеле да у школе не уђе COVID-19.
Елем, редари могу бити веома корисни у борби са короном! Посебно, да контролишу и опомињу ученике да носе маске, да перу руке, да се држе на безбедном одстојању, да се правилно понашају у учионици, ђачкој кухињи, WC-у и за време одмора. За групу чији је редар, он ће бити веома почаствован, осетиће се важним и одговорним да у сарадњи са учитељем све поменуте и друге задатке солидно обави. Наравно да ће за то бити похваљен.
Треба имати у виду да све што је поменуто у „Упутству” тражи објашњење. Свако ЗАШТО мора имати своје ЗАТО. Како за родитеље, тако за наставнике и запошљене у школи, а посебно за ученике. Ако им се пажљиво и просто, једноставно исприча шта треба и зашто то да раде. може се очекивати победа над корона вирусом у школи. Примена „Упутства” је у ствари учење како се треба борити против заразних болести у школи, а учење мора да се одвија по свим принципа дидактике.
У школи, међу ученицима, временом се успоставе и лидери. То су они ученици које ученици сами изаберу, који се ученицима својим понашањем наметну. Њих ученици воле, опонашају и следе. Док су редари најбољи ђаци и повереници школске администрације, лидери то нису. Често су против реда у школи. Они би моги бити против, рецимо, ношења маски. Али, и поред тога ако им се људски и са разумевањем приђе, они могу бити веома корисни у борби против корона вируса, на извршавању истих задатака које извршавају редари. Ако их учитељи наговоре да носе маске, перу руке, и понашају се у складу са „Упутством”, њих ће ученици у разреду или групи којој припадају следити. У противном, они ће пркосити и корони и школском реду који треба да настане применом мера из „Упутства”.
Елем, неће се „Упутство” примењивати само један дан у школи. Потрајаће то до краја школске године, а можда ће се примењивати и следеће, обогаћено новим задацима и ефикаснијим мерама против вируса COVID-19, на основу искустава стечених током процеса примене „Упутства” у пракси. То је процес учења како се можемо одбранити од, не само корона вируса, него и од других заразних болести у школи и у животу.
