Недељама већ, са свих страна се критикује Светска здравствена организација и окривљује за разбуктавање епидемије вируса COVID-19. Међутим, погледајте откад траје упозорење Светске здравствене организације у вези спречавања и сузбијања заразних.
У чланку „Инфективне болести у експанзији, проблеми и решења за будућност – визија 21-ог века” Светске здравствене организације, објављеном у листу „Здравствено васпитање” Завода за здравствену заштиту „Тимок” у Зајечару (број 73) 7. априла 1997. године, види се јасно да је у агендама Светске здравствене организације заразним болестима поклоњена велика пажња. Те године, 1997, 7. април – Светски дан здравља био је посвећен заразним болестима.
Међутим, владе великих држава и светских сила највећу пажњу у то време поклониле су ратовима. Двадесети век је био век ратова! Само 16 дана је протекло у миру. И у нашој земљи се тада ратовало десетак година.
Здравље људи је било у другом плану
Веровало се да би здравље могло бити основна преокупација у 21. веку, али, са ратовима у овом веку започело се још у новогодишњној ноћи, 1. јануара 2000. године. Упркос томе, постојала је визија Светске здравствене организације како се борити за здравље против заразних болести у 21. веку.
Ево како је писало на почетку прогласа Светске здравствене организације, у „Визији 21- века”: „Будан свет, је способан да заустави заразне болести, тако што ће установити:
- ефикасне програме контроле и борбе против заразних болести (наш национални програм спречавања, сузбијања и искорењивања заразних и паразитарних болести је одбачен у архиву и престао се примењивати у 21. веку),
- светске централне, организационе мреже за праћење заразних болести (тако нешто не постоји ни на Балкану),
- брзу размену информација и посебне мреже за праћење заразних болести (данас, проток информација је спор, информације су лошег квалитета и непрецизне) ради вођења политике, међународне сарадње, трговине и путовања,
- ефикасну припрему на националном и интернационалном плану и брзе одговоре на савладавању епидемије мећународног значаја (данас, тако нешто не функционише и ако постоји и на Балкану; свако води своју бригу).”
Када је реч о болестима којима се бави у то време, у својој визији борбе против заразних болести у 21. веку, Светска здравствена организација поклања пажњу еболи, куги, колери, жутој грозници и менингитису. Указује на чињеницу да је најважније рано откривање епидемија, скупљање информација о здрављу у правом тренутку, експанзију болести које су резултат контакта са животињама, о проблему недоступности званичних информација о болести зато што не постоје или објављивање није дозвољено, реаговање заједнице на настанак епидемије, о тешкоћама у прикупљању података и статистике заразних болести.
Када се ради о могућности ширења зараза са животиња на људе у том чланку стоји препорука Светске здравствене организације да треба „појачати контролу заразних болести и зооноза“ у циљу да се „превентује и надјача преношење болести животиња на човека и припреме препоруке коришћења и третмана животиња које се гаје за људску употребу”.
Није ово написано да би се одбранила Светска здравствена организација. Није њој потребна одбрана Рајачке народне школа здравља. Ово је поглед на историју заразних болести. Ако се пажљиво прочита порука – она је важна поука. Све је исто као и пре нешто више од 20 година.
На крају, чувајте се корона вируса. Не дозволите да се разболите и да вам болест уништи живот!