Последњих дана у више наврата било је говора о повратку у школе, упркос епидемији корона вируса, али и уз мере предострожности.
И са висине УН, генерални директор Антонио Гутереш је поручио да ако се деца/ученици не буду вратили у школе септембра месеца, да би то за њих била „генерацијска катастрофа“. Државни и локални администратори требало би да припреме заједницу и школе да се то оствари.
Дигитална настава је показала шта може. Може она и сада да буде у резерви, али настава у школи мора да се одвија на начин како се одвијала и пре епидемије вируса COVID-19. Ако бисмо опет користили дигиталну наставу у школама нашкодили бисмо младима. Дигитална настава је сурогат наставе, а сурогат наставе у образовању и васпитању у школама, дала би и сурогат генерације.
Ко ће сада имати одлучујућу реч када је питање враћање ученика у школе? Да ли је и за то надлежан Кризни ковид штаб? Др Кон, члан Кризног ковид штаба већ је дао конкретне предлоге у вези са враћањем ђака у школе.
У протеклих пет месеци COVID-19 заразе, Кризни ковид штаб је имао неколико великих грешака. Зарицали су се да се корона вирус неће уселити у болнице, а он је тамо направио дар-мар и проузроковао обољевање многих и смрт више лекара и здравственог особља. Веровало се да је болничка установа са својим режимом рада и поступцима непремостива епидемиолошка баријера. Али, испоставило се да није.
Зарицали су се да COVID-19 не сме да погоди старачке домове и сличне социјалне установе. И опет – пораз! И данас COVID-19 прави хаос у старачким домовима и сличним установама у Србији.
Сада су на реду школа и ђаци. Не би требало о повратку ђака у школу да одлучује Кризни ковид штаб. Није требало да одлучује ни о увођењу дигиталне наставе у школама. Он је задужен за борбу против корона вируса, а не за васпитање и образовање младе генерације. Прилика је згодна, а има и времена да се створи једно СТРУЧНО ТЕЛО које ће препоручити протоколе о организацији живота и рада школама у ванредном стању.
Имали смо добра искуства у организовању школа у време епидемије свињског грипа 2009. године. На основу препорука Светске здравствене организације, школе на подручју Тимочке Крајине су успешно спроводиле прописане превентивне мере. Исте мере су и тада постојале, осим ношења маски и држања одстојања од два метра између наставника и ученика и других лица у школи. Хигијена и дезинфекција су били беспрекорни. Школе су одолеле свињском групу. Ученици су остали здрави.
Школе су колективи који имају искуства, традицију и помоћ здравствене службе и родитеља око сповођења бриге за здравље ученика. Сви поменути субјекти су мотивисани да деца буду здрава и да напредна. Само здрави ученици могу да остварују добар успех у школи.
Школе користе прописе просветне струке о хигијени у школи и спречавању продора заразних болести у школске колективе. У школи нема „непросвећеног и непослушног народа“.
Уз неки додатак и чвршћу подршку локалне самоуправе и здравствене службе школе могу да кажу: „СТОП КОВИДУ!”. Прилика је да се покажу достојни изазова и зауставе COVID-19 на школском прагу.
Била би то уједно и важна победа над епидемијом корона вируса у целини.
