Рајачка народна школа здравља објављује занимљиве поруке о чувању и унапређивању живота и здравља поводом појединих значајних датума. Данас, објављује једну еколошку причу.
Екологија је увек била важно подручје живота и здравља још од давнина. Екологијом се бавио и Хипократ, упућујући један од својих афоризама лекарима.
Хипократ: О ваздуху, води и тлу
Онај ко жели да ваљано проучи медицину треба да поступи овако: у првом реду да размотри годишња доба и како свако од њих делује.
Онда ветрове, топле и хладне, нарочито оне које који су заједнички свим земљама, па затим оне карактеристичне за сваки крај.
На исти начин, када неко долази у град у коме је странац, треба да размотри његов положај, како лежи у односу на ветрове и излазак сунца, јер није свеједно да ли лежи према северу или према југу, према изласку сунца или према заласку.
Веома пажљиво треба размотрити воде које користе његови становници, да ли су мочварне и меке, или су тврде и теку из брдовитих камених предела, а затим да ли су слане и неподесне за кување; и онда тло, да ли је голо и оксудно у води, или је шумовито и добро наводњавано, онда, да ли лежи у удолини, заклоњено, или је подигнуто и изложено, па начин на који становништво живи, чиме се они баве; да ли воле да пију и једу преко мере и предавају се доколици, или пак воле кретање и рад.
Да ли се овај афоризам може данас актуелизовати?
Једном је Волтер рекао да је здравље толико важна ствар да се не може препустити да се о њему брину само лекари. Али, показало се да су лекари више од осталих људи погодни да мотивишу појединце и заједницу да чува и унапређује своје здравље.
И друго; Још пре епидемије корона вируса Србија је усвојила Закон о јавном здрављу.
Локалне самоуправе су поводом тога основале Савезе за здравље чијим ангажовањем је требало имплементирати поменути закон.
То се није догодило. Примена Закона о јавном здрављу може да доприњесе побољшању јавно-здравствених прилика у земљи и на подручју Тимочке Крајине.
У многим писанијама о току епидемије било је речи да је у земљама са бољим јавно-здравственим приликама епидемија имала блажи ток и мање последица по животе и људе. Зато би ангажовање лекара било корисно да покрену примену Закона о јавном здрављу што би побољшало јавно-здравствене прилике у Србији, олакшало рад здравствене службе и здравствених радника, убрзало пролазак епидемије и ублажило њене последице по животе и здравље становништва.
