У јучерашњим вестима РТС-а, др Предраг Кон, епидемиолог Кризног штаба изјавио је: „Нашим животима не управља Кризни штаб, него корона вирус”.
Да ли то значи да је пуковник Кризног штаба потписао капитулацију? Да ли је др Кон признао пораз у неравноправној бици са корона вирусом? Иако ово можемо узети у обзир као личну изјаву, он је био члан Кризног штаба који се није прославио у борби са ковидом.
Многи чланови Кризног штаба неприметно пролазе кроз пакао епидемије, да би изгледали као грешници, а не као ђаволи (Пекић). Није он био сам. Било како било, у теоретским приступима у борби против заразних болести – нема попуштања. Борба са заразним болестима се мора водити до последњег атома снаге.
Баш као и у правом рату борба се мора наставити у последњим упориштима. Постојала су бројна упоришта у којима смо градили епидемиолошке баријере да бисмо га зауставили, али COVID-19 је све баријере порушио и даље неодољиво напредује, пркосећи свим покушајима да га зауставимо.
У медијима и у изјавама стручњака више пута је истицано да смо мере примењивали касно. Из тог разлога, све епидемиолошке баријере је COVID-19 уништавао као од шале. Зарицали смо се да нећемо дозволити продор корона вирусу у болнице, па у домове за старе и социјлане установе, и нисмо успели.
Ковид је продро и у војску, предузећа, јавне установе, здравствене установе, затворе,школе… свуда, показујући да су епидемиолошке баријере слабе и недовољно вешто направљене да нас заштите, док не стигне најјаче оружје – вакцина. Ковид није бирао кога ће напасти. Разбољевао је војнике, полицајце, министре, службенике, ђаке, студенте, лекаре, медицинске сестре, инжењере, сељаке, све оне неопрезне који не примењујуј мере заштите и не чувају се заражавања корона вирусом.
Одмах од почетка се показало да је COVID-19 нишанио породицу. Породична окупљања су постала најпогоднија места ширења заразе. Нисмо имали за породицу квалитетну стратегију и одбрану. Веровали смо да ако појединца наговоримо да постане одговоран и примењује предано све мере заштите од корона вируса, да ћемо тиме заштити породицу, али није се то догодило. COVID-19 пустоши породице и наноси велику штету целој држави.
У таквој ситуацији, поставља се питање да ли још увек постоје упоришта у којима је могуће одолети ковиду. Ово питање поставља се пред најављен долазак већег броја људи из иностранства који управо долазе у породичне посете да би велике црквене и државне празнике прославили са породицом, да би обишли рођаке и пријатеље, да би прославили рођендане, веридбе и крштења, разне породичне прославе, посетили гробља и окупили се на парастосима.
Доћи ће у посету деца родитељима и родитељи деци, мужеви женама и обрнуто, родбина и пријатељи, љубавнице љубавницима… Биће то веома емотивни сусрети људи који су били одвојени и живе далеко једни од других у далеком свету. И ми ћемо на све то рећи да је немогуће задржати ту реку људи из земаља у којима COVID-19 такође заражава, разбољева и убија.
Најбоље би било да једни другима предложе да одложе све те догађаје и сусрете и спасу породицу као последње упориште у борби са корона вирусом.
ПОРОДИЦУ, ПОСЛЕДЊЕ УПОРИШТЕ БОРБЕ ПРОТИВ ВИРУСА COVID-19, МОЖЕТЕ ЗАШТИТИТИ И СПАСИТИ ЉУБАВЉУ И ЗНАЊЕМ.