Ако шетамо градом и погледамо да ли се људи штите од вируса COVID-19 на препоручени начин, видимо да то не чине. Исто је, ако уђемо у воз, у кафић, на утакмицу, на прославе, гласања и другде. Као да смо заборавили да сваког дана корона вирус откида по једног човека и разбољева га, понекад и дефинитивно односи. Опасност и даље прети од овог вируса: јуче је било 143 новооболелих!
Има се утисак да је потребно да једни друге подсећамо на обавезе и мере заштите од корона вируса.
У вези с тим, сетих се једне приче коју сам чуо у једном селу недалеко од Зајечара, приче о „Сећалу“. Шта је „Сећало“? „Сећало“ је нека ствар или нешто што нам је на леђима, које нас увек груне у леђа, у случају да се спремамо да нешто некорисно урадимо или кренемо неким погрешним правцем у животу који није потребан, и подсети да смо на погрешном путу.
У животу могу да буду „Сећало“: мајка и отац када васпитавају дете, наставник у школи када поучава ђаке, лекар када просвећује појединце из народа, полицајац на улици када нас упозорава да не поштујемо законске прописе и ко зна ко још, неко ко нам жели добро и који жели да нас заштити од повлачења погрешних потеза у животу. Зато имам утисак да би свако од вас који прочита ову поуку о здрављу могао да, ако неко у његовој близини не предузима мере заштите од вируса COVID-19, упозори дотичну особу на грешку и подсети на следеће обавезе:
- да носи маску и рукавице, где је то потребно,
- да се држи на растојању од других на један до два метра,
- често пере и дезинфикује руке.
Учинили би то из хуманих разлога, солидарности, из најбоље намере, да би му спасли живот. Уосталом, у традицији нашег народа је да рачуна на помоћ пријатеља, најближих, комшија.
Здравствена криза настала епидемијом корона вируса, не може бити решена само санитарним мерама. Епидемија може бити заустављена јачањем поверења између људи, емпатије, бриге за другог, уз помоћ знања и узајамног поштовања. Најмање пажње поклањамо исправном здравственом понашању, на ком плану скоро да не постоји разлика између школованих и лаика, између најбогатијих и сиротиње, између политичара и народа. То се може видети на сваком месту! Здравствену непросвећеност замењујемо слабостима у карактеру српског народа, непослушношћу, инатом, пркосом лекарима, санитарним одлукама Владе и законским прописима.
