Отварање школа и полазак деце у школу најављиван је на велика звона и са стотине разних коментара, најчешће опречних. И политичари и народ, и просветни радници и ученици, свако је имао свој интерес да школе што пре отворе своја врата, чак и условима када је епидемиолошка ситуација још увек неповољна за почетак школске године. И најзад, ученици се нађоше у школама и велики „нови почетак“, како су неки називали полазак деце у школу – започе.
За оно мало времена колико је било могуће видети и оценити догађаје у вези с тим, а има њих који верују да су први утисци најбољи, сусрет ученика, посебно ђака првака са школом и са свим оним перипетијама око ступања у школско двориште, затим уласка у школску зграду и доспећа до својих клупа прошао је у радовању.
Оно што је наважније ти мали почетници у животу, упркос ограничењима и забранама што им одрасли смислише и прописаше „из најбољих намера“ почели су своју прву школску годину са оптимизмом.
Било је толико оптимизма код њих да се и они црнослутници почеше колебати и под проверу стављати све своје наредбе и забране: пери и дезинфикуј руке, носи маску и држи одстојање, наметнуте из немоћи. А ти ђаци прваци, „мехурићи друштва“ још неразвијене индивидуалности подметнуше штит оптимизма спутаности одраслих: робовању наметнутим нормама понашања у једном друштву пуном неморала, лицемерја и неправде.
Ученици показаше својом веселошћу и полетом, да није природно и противно је нагону да се појединац, на начин како му је прописано сачува и развија. Као да су једва чекали да што пре пођу у школу и тако се у њој, ослободе својих родитеља и њихове често претеране бриге, посебно у време страшне и несавладиве епидемије. Они у школи виде и траже заштиту и упориште из којег ће се супротставити корона вирусу и свакој несрећи која би их снашла у животу.
Колико су се показали слободни и спремни да не буду робови друштва и извитоперених идеја о животу одраслих који своју немоћ превазилазе претњама и казнама, показали су тако што су у својој наивности и оптимизму између себе размењивали маске – употребљене! Као да су хтели да баш тај симбол моћи и немоћи и покорности одраслих, пониште тако што ће га слободно размењивати између себе не налазећи у њему оно што би одрасли хтели да маске буду. Они виде други пут за победе над пошастима. Хтели би да иду путем слободе и оптимизма и тако постану победници.
