У медијима се ових дана објављује да се код родитеља појављују симптоми који настају после продуженог стреса. COVID-19 је пореметио живот и родитеља и деце до те мере да је створио једну од најтежих животних криза у последње време. Када прође 5–6 месеци животне кризе која дуго траје, почињу да се јасније појављују поремећаји душевног здравља и родитеља и деце.
Родитељи су изложени животним непогодностима као што је одвајање од деце због посла, проблема који настају због ограничавања социјалног контакта и односа на удаљеност родитеља од деце, посебно оне најмлађе, одвођења деце у предшколске установе и поучавања деце како да се у вези са корона вирусом понашају, посебно када је реч о коришћењу заштитних маски, затим и недостатак пара за трошкове у домаћинству и др.
Међутим, у тим разговорима у медијима о проблемима родитеља нико не спомиње какве душевне проблеме имају деца. Суочена са многим оскудицама и лишавањима боравка у затвореном простору и ограничења разне врсте, једно време без бака и дека, другара и игре, деца су као и родитељи исцрпла своје душевне капацитете и сигурно показују симптоме поремећаја душевног здравља. Дете коме је нарушено душевно здравље не спава добро, узнемирено је и поставља питања о ономе што га је снашло, плаче и свађа се са родитељима, започне да мокри у постељи или одбија да иде у вртић, показујући тиме да се не слаже са оним што га је снашло и тражи помоћ од родитеља.
Гладне дечје душе су највише жељне лековитих речи. У овом свету одраслих, деци није лако живети ни у нормалном стању, а камоли у рату против опасног корона вируса.
Сваки родитељ требало би сваког дана да се упита да ли је његово дете задовољно и шта може да учини да оно то буде у мери колико је то могуће. Будите стрпљиви колико год можете и настојте детету да објасните о чему се ради.
Важно је и да дете научи како да се чува од заразе корона вирусима. Нека заједно са вама, мамом и татом, често пере руке. Деца воле да се играју са водом, па ће то много лакше прихватити него ношење маски. И не само то. Потребно је позабавити се лошим навикама као што је „копање“ носа, или стављања прстију у уста и премета: оловке, гумице и др. јер би се тако могло избећи преношење вируса помоћу загађених руку. Треба дете упозоравати да не додирује очи.
Пронађите лековите речи, поступке нежности и пажње, којима ћете помоћи гладној дечјој души да утоли жудњу за лековитим речима, пажњом и нежности. Ако не знате како то да учините, добро би било поразговарате са школским психологом и педагогом у предшкоској установи или у граду. Требало би да локалне самоуправе активирају психологе и педагоге општина који би радили на подизању менталног здравља деце и оних који су преболели COVID-19.
