Пре само писања текста, честитам и желим срећан празник свима који славе Свету Петку – Преподобну мати Параскеву!
Медији су више пута указивали на значај преношења корона вируса на окупљањима на слављима. Окупљања на славама и преславама у српским домаћинствима почиње од Светога Томе и трајаће све до краја јануара, до Светога Саве. То је време када се очекује да епидемија вируса COVID-19 достигне свој врхунац.
Тешко је проценити у којој мери ће окупљање на славама, а посебно на великим празницима почетком године, допринети већем разбуктавању епидемије. Епидемиолози тврде да постоји реална могућност за ширење корона вируса у таквим приликама.
Познато је да су Срби народ познати по томе да славе крсну славу. Свако домаћинство у Тимочкој Крајини има своју славу, а нека и по две, три. Највећи догађај је славски ручак или вечера где се обављају неки од религиозних обичаја, где је најважније паљење славске свеће и сечење славског колача. Поред слава постоје и преславе, у облику вечере пре славе, а нека домаћинства обележавају и славе дан после славе. Слава је велики дан, највећи, у животу једне породице када се у госте позивају рођаци и пријатељи. Домаћин и укућани који славе славу труде се да се покажу гостима у најбољем светлу гостопримства и љубазности.
Слава је подсећање на претке и жртва захвалности њима за све што су оставили потоњим генерацијама: како материјална добра, тако и духовно наслеђе. Потомци се помињу током славског ручка и вечере када се препричавају анегдоте о њима. У неким селима, позивају се гости у толиком броју да се има утисак да је дошло цело село. Обавезно долазе и деца, која се ту сусрећу, упознају, играју, једу торту и колаче. Слава је толико озбиљна потреба да је немогуће одложити је или не обележити. Славе су обављање током окупације када су биле забрањиване и током рата, а ево сада се ставља под знак питања њихово обележавање због корона вируса.
Када је реч о славама и другим религиозним манифестацијама и ритуалима, они се обављају јавно, јер дефинишу припадност неком народу и обичајима. Али, има нешто, када је о ковиду реч, у супротности са оним што се жели славом постићи. На славском ручку се наздравља. То чини домаћин и поједини гости, а свако у својој здравици, прво помиње здравље и дуг живот и сваки напредак домаћинства. А управо то је оно што COVID-19 онемогућава и брише. Зато би било добро да се сви који славе славе и иду на преславе и славе, буду реални и разборити. Лекари који се баве сузбијањем корона вируса, кажу да су за ширење ове болести најпогоднија окупљања и прославе. Славе и преславе су управо таква могућност. Зато обратите пажњу на понашање када обележавате и окупљајте се на славама и преславама да се не заразите короном.
Потребно је да они који се не осећају добро не дођу на славу, посебно ако потичу из породице у којој је неко болестан од вируса COVID-19, или долазе из градова и насеља која су означена као жаришта. Добро би било да домаћин славски ручак или вечеру постави у мало већој просторији и обезбeди размак између гостију, колико је то могуће. Да омогући да свако може да опере руке сапуном и топлом водом и да се при сусрету и честитању славе избегне интимно поздрављање и изливање нежности пољупцима и грљењем.
Чувајте се вируса COVID-19 свуда и на славама!
