У нашем народу нису баш популарни људи који воле да размишљају и да своје идеје образлажу другима. Обично такве опомињемо да се „ману млаћења празне сламе и да гледају оно од чега живе“. Неки им пришивају и име „филозоф“, што је сасвим на свом месту, јер су филозофи они људи и жене, који размишљају о човеку (себи) и животу, тражећи смисао и решења проблема који им не дају мира. Философија је наука о смислу постојања свега што јесте, посебно човека и тражење истине и могућности како да се до ње доспе.
Тражењем пута како стићи до истине у животу није лако, јер се тим путем долази до знања која су трава расковник за све могуће проблеме и нерешена питања у животу. Тежак је то пут, зато народ каже да ономе који тим путем иде, због тога „пуца глава“, али корисно је тим путем ићи.
Обичном човеку када наиђе, на први поглед нерешив проблем у животу, тражи излаз у философији, религији или суочен са свиме што му се догађа у животу, а не види излаз из тога, сагне главу и припише то судбини.
Међу, свакодневним проблемима са којима се сада сусрећемо, а немамо ефикасно решење је свакако – COVID-19. Колико год се трудили да на то не мислимо, мисли на корона вирус навиру у глави, враћају се и испуњавају нас неком горчином и узнемиреношћу.
На исти начин се осећају и лекари, којима је посао да се болестима баве, трпећи поразе од ње свакодневно. Због тога, једни се приклањају философији, други религији. Без обзира на свакојака открића савремене медицинске науке и медицинску технологију, још увек немамо ни ефикасан лек ни ефикасну вакцину, против корона вируса. У таквој и сличним ситуацијама, медицина и лекари траже истину у философији или се приклањају Богу и од њега очекује помоћ.
Излаз из постојеће ситуације социолози и психолози траже у неком „новом нормалном стању“. Шта је то „ново нормално стање“?
Позната је ствар да средина, не само географска него и социјална утичу на стварање човека. „Ново нормално стање“ захтева и „новог нормалног човека“ који ће живети сутра или у будућности „после короне“. Можемо ли да замислимо модел таквог човека? Да ли је то човек са маском, са гуменим рукавицама на рукама, који улицом иде сам разговарајући сам са собом или помоћу интернета другим људима, који се не поздравља ни са ким, нити кога може да загрли и пољуби, који прави нову кућу у којој ће свако од укућана имати свој улаз и своју собу за спавање и одмор, клозет, кухињу, судоперу, кишобран итд.
Неко рече да је сутрадан, када деца поћу у школу почетак тог „новог нормалног стања“. Хоће ли наставници у школама, када буду причали ђацима и родитељима о корона вирусу, у ствари почети са стварањем „новог нормалног човека“ у „новом нормалном стању“. То су питања за филозофију свакодневног живота којом су се неки филозофи бавили и писали књиге о њој.
Елем, од данас, и ове године, на срећу и упркос епидемији корона вируса, у Зајечару ће се одржати 20. Међународна филозофска школа. COVID-19 је повод и згодна прилика да нека од тема буде посвећена философији свакодневног живота, свему ономе што се у животу људи догађа у вези и у току епидемије корона вируса.
Пре неколико година, господину Дивјаку, који је био стручни руководилац школе, предложио сам неке од тема философских промишљања и расправа на зајечарској летњој философској школи буде „Философија свакодневног живота”. Прошле године су биле неке од тема са том садржином. Сада је то још потребније. COVID-19, пратиће нас још једну, две године, па би следеће године могла бити тема о философији у свакодневици у доба великих епидемија и несрећа од којих пати народ.
