Сваког дана у 15:00 сати, Министарство здравља Републике Србије даје процену епидемиолошке ситуације. На основу те процене можемо да знамо у којој је фази развоја епидемија вируса COVID-19 и које мере спречавања и сузбијања епидемије треба да применимо. У прво време тешко је продирала у језик коментатора и прoфесионалаца синтагма „епидемиолошка ситуација“. Стручњаци кризног штаба је такође нису систематски изговарали започињући свој извешај о кретању корона вируса у Србији.
Лаици су, и тада и данас, једва преваљивали преко језика „епидемиолошка“ најчешће замењујући прво „и“ са „е“. Али, није то најважније. Важније је било како су они који су са њом започињали извештаје и разговоре квалификовали епидемиолошку ситуацију. Од тога је зависило стварање јавног мњења о кретању корона вируса у Србији. Јавност је могла знати колико је ситуација озбиљна и шта треба предузимати ради избегавања заражавања вирусом COVID-19. На основу процена епидемиолошке ситуације зависиле су и активности кризног штаба и Владе прeдузете ради сузбијања епидемије.
Са временом „епидемиолошка ситуација“ се уселила у извештаје и разговоре о вирусу COVID-19, као оцена и процена о кретању епидемије корона вируса у народу. Али, оно што ми је нагнало да напишем ову поруку је неправилно коришћење ове синтагме, из незнања или намерно.
Према војној методологији (ВМА, 1995) у односу на хигијенске прилике на терену и појаву случајева заразних болести постоје:
- ПОВОЉНА ЕПИДЕМИОЛШКА СИТУАЦИЈА – када је хигијенско стање у народу добро без појава случајева оболелих од заразних болести (у овом случају вируса COVID-19) или се јављају појединачни случајеви оболења, без тенденције да се број оболелих повећава;
- НЕСИГУРНА ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА – када је хигијенско стање у народу задовољавајуће, а заразне болести се јављају појединачно (у овом случају вируса COVID-19) без тенденције ширења. Мала је разлика ове карактеристике епидемиолошке ситуације од оне претходне. Код прве, најважније је да нема случајева оболелих;
- НЕПОВОЉНА ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА – када постоји учестала појава заразних болести (у овом случају вируса COVID-19) које се лако шире. Чак и појава једног случаја опасног заразног оболења са изгледом да се појави још један број и да се формира жариште епидемије. У случају епидемије корона вируса, то су они случајеви који се појаве као први случај у неком насељу или дому за старе, студентском дому или болници;
- ОПАСНА ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА – ако се у насељу или неком жаришту развија интензивна епидемија заразне болести (у овом случају вируса COVID-19).
Према јучерашњем извештају, у 15:00 сати, у Србији има 96 новорегистрованих особа заражених корона вирусом. То је скоро два пута више оболелих него прекјуче, а видећемо колико ће их бити данас. Како је у коментару поменуто, две трећине новооболелих су у Београду. С обзиром на густо насељено подручје са могућношћу великог броја контаката између људи и одличних услова за ширења вируса COVID-19, Београд је потенцијално велико жариште корона вируса у Србији.
Када је реч о епидемиолошкој ситуацији, она има све карактеристике опасне епидемиолошке ситуације. У коментару извештаја се помињу и даље активна жаришта вируса корона у Јужној Србији, Новом Пазару и другима местима. У последње време епидемиолошка ситуација у нашој земљи се стално креће између неповољне и опасне. Квалификације да је „епидемиолошка ситуација стабилна и под контролом“, да је „епидиемиолошка ситација сигурна и под надзором“ и сл. које дају и најстручнији чланови Кризног штаба не заснивају се ни на теоретским, ни практичним основама епидемиолошке науке.
Сада сте и сами способни да, на основу сазнања из ове приче о здрављу, оцените како се епидемија корона вируса развија у нашој земљи или насељу у коме живите и сходно томе да планирате своје активности у свакодневици и одредите своје понашање у односу на примену мера заштите од овог вируса.
