Последњи извештај о епидемији вируса COVID-19 у Србији говори да се број случајева новоозаражених особа корона вирусом задржава на високим двоцифреним бројкама, што говори да је епидемиолошка ситуација корона вируса у Србији неповољна са тенденцијом погоршавања. Упозоравања Светске здравствене организације да се са укидањем строгих противепидемијских мера иде опрезно, код нас нису наишла на одговорно прихватање. Чак, опоменуше нас и кинески лекари на одласку, да за многе мере против корона вируса заслужујемо похвале, али да је укидање појединих мера против злокобног вируса било и сувише либерално и да ће то условити појаву нових случајева обољења. Укорише да за то сноси одговорност и кризни штаб, односно његови најстручнији чланови.
Највећи пропуст био је фудбалски дерби у Београду. Наставља се исто са турниром Новака Ђоковића у тенису. Ту су и предизборна окупљања, којима Кризни штаб за борбу против епидемије излази у сусрет својим мерама, а COVID-19, сваког дана вреба по Србији и откида здраво ткиво српског народа, онолико колико ми сами дозвољавамо.
Да би се оправдали пропусти у сузбијању епидемије вируса корона у Србији, одступа се од епидемиолошке теорије и терминологије, тј. научних принципа уграђених у приступе гашења епидемије. Најстручнија особа кризног штаба каже да појава највећег броја случајева обољења у Београду је зато што је то највећи град, па се зато он не може посматрати као жариште епидемије. А понашање у жаришту епидемије се знатно разликује од оног где болести нема.
Друго, такав, повећани и повећавајући број случајева обољења постоји, јер је коришћен неадекватан статистички приступ. До сада су узимани у обзир и они који су позитивни, али се не осећају болесно. Они су слати својим кућама. Па, таквих случајева, који према кинеским искуствима чине 80% свих позитивних на корона вирус, значи заражених короном, али немају симптоме болести, су истовремено резервоари и извор заразе који имају пресудујући утицај на ширење корона вируса у заједници. Такве особе прогласили смо за „мали ризик“, али се заборавља једна стручна истина да, изложеност великог броја људи малом ризику може довести до много више оболелих него изложеност малог броја људи високом ризику (Роузова теорема).
То се управо може догодити када се инфицирани короном, без икаквих или са благим симптомима обољења нађу у заједници, међу здравима, нарочито у случају великих окупљања попут: спортских такмичења, протеста, предизборних зборова или било каквих других окупљања у затвореном и отвореном простору без поштовања мера заштите. После укидања једног броја мера против ширења корона вируса, учињен је низ грешака које доводе до повећања броја оболелих.
Ми мењамо и статистику, да би епидемију посматрали примерену жељама политичара, а COVID-19 не мења ништа. Понаша се исто и побеђује и политику и „статистику“. Из тих и сличних разлога не остварују се прогнозе кризног штаба да би епидемија могла да стане до средине јуна, који је прошао, а неће се остварити ни јучерашња прогноза министра за здравље, да после 10. јула нећемо имати више појаву случајева оболелих од корона вируса у Србији.
Треће, јуче, после објављивања нових случајева обољења од вируса корона, поново се помиње могућност да се пооштре противепидемијске мере. Препоручено је да је потребно одговорно предузимати противепидемијске мере: ношење маски и рукавица и држање одстојања од метар-два од других особа.
Последњих дана пажљиво сам ослушкивао ове препоруке тј. предлог мера који је толико дуго и свакодневно понављан да га знају и врапци са стреха, и приметих да се не помиње – прање руку! Кадгод, у неком програму избаците неки део који је од значаја за његову ефикаснost, онда је извесно да умањујете, свесно или несвесно ефикасност програма. Можда ћемо после анализа о вирусу COVID-19 у Србији знати и проценат ефикасности прања руку на очување здравља. Запамтите ово: Иако је прање руку јефтиније и применљивије од осталих мера, не значи да је оно неефикасно. Напротив!
