У ишчекивању Нове године у ковид кризи, налазимо се пред новим КОВИД РЕБУСОМ:
Ко ће победити? На једној страни стоје вируси: делта, омикрон и грип, на другој: масовни имунитет – здравље народа, молнупиравир чудотворни лек набављен из Америке и ВАКЦИНЕ!
Ишчекујући седницу Кризног штаба пред Нову годину, штапски епидемиолози вире кроз тарабе или гледају пеко зида поприште борбе, и прогнозирају лош исход у корист Ковида 19, прогнозирајући после празника појаву великог броја заражених и умрлих.
Из изјава др Кона и проф. др Тиодоровића ових дана, јасно се види да су они за строге рестриктивне мере, али како каже поменути професор, полтичко-економски односи су такви да се мере које они предлажу не могу извршити! Тако је најчешће било током протекле непуне две године борбе са епидемијом. Да ли је умесно сада поставити питање: Шта би се догађало да у Кризном штабу нема епидемиолога? Било би исто као и да су у њему. О ономе шта ће се чинити ради сузбијања епидемије одлучују АБ и АВ.
Епидемиолошка ситуација се проглашава „стабилном“, „повољнијом“, „мирном“, мада она може бити сигурна, несигурна и неповољна. А када на дневном нивоу имамо више од 1.000 новозаражених, тренутно их је испод хиљаду онда је епидемиолошка ситуација НЕПОВОЉНА.
С обзиром на масовна дружења током новогодишњих и божићних празника она ће остати и даље неповољна, праћена великим бројем новозаражених и умрлих. Проф. др Тиодоровић открио је колико они који руководе сузбијањем епидемије рачунају на масовни имунитет. Заједно са вакцинисањем, побољшаће се епидемиолошка ситуација. Али, то није у складу са главним циљем борбе против епидемије.
ГЛАВНИ ЦИЉ БОРБЕ СА ЕПИДЕМИЈОМ ЈЕ СПРЕЧАВАЊЕ ЗАРАЖАВАЊА И УМИРАЊА ОД КОРОНА ВИРУСА. Оно што се догађа у заједници да би се стекао колективни имунитет – супротно је томе.
Данас је седница Кризног штаба и доношење длука о понашању народа у време новогодишњих и божићних празника. Пре годину дана било је забрањено окупљање на прославама поменутих празника. Неки од чланова Кризног штаба, дали су у вези с тим изјаве као на почетку епидемије када није било вакцина, да се „морамо навикнути да живимо са ковидом“, а сада у вези са празницима и окупљањима ради прослава „мора да се живи“. И једна и друга идеја је у супротности са животом у корона ропству. Корона се мора победити и корона ропство прекинути!
Опет се уздамо у срећу. У једној својој књизи о опстанку врста, Дарвин је на крају четврте главе написао да опстају само оне врсте које су здраве и имају срећу. У Ковид кризи опстаје онај који је здрав (а то значи да има солидан имунитет, вакцинисан или је прележао COVID-19) и који има срећу да се у животу не сусретне и не зарази корона вирусом.
