У најгорем дану, Ана Брнабић је поднела извештај о епидемиолошкој ситуацији. Изгледа да је она тренутно главни епидемиолог, у одсуству Александра Вучића. Опет, после свега што се догађало ових дана у Србији и са корона вирусом и народом који све горе страда и пати од опасне смртоносне болести, није било епидемиолога, неког од чланова Кризног штаба, да то учини. И после великих грешака у вођењу борбе против епидемије од марта до јуна, и после велике личне грешке у понашању коју је признала без устезања, без гриже савести и осећања кривице, председница Кризног штаба, још увек неформиране владе, склопила је руке као за молитву и преклињала народ да предузме тих, неколико једноставних мера заштите, за које она верује да би била ефикасне.
У исто време, када се COVID-19 распламсава у 18 градова у Србији, распламсавале су се и демонстрације против председника Србије Александра Вучића и политичке ситуације око избора у Србији и Косова. Ана Брнабић је рекла да за борбу против корона вируса нема времена, али да ће га за демонстрације увек бити – зато би требало да се сви уједине у борби против епидемије, опет наглашавајући, да ће у случају ако буде било потребе за тим бити уведене рестриктивне мере.
Да ли је то оно што је био предмет разговора и договора на Кризном штабу о епидемији вируса COVID-19 у Србији? Они би били много интересантнији народу, ако су били конструктивни и целисходни. Они би могли ујединити све који се напрежу да победе COVID-19. Најзанимљивије у извештају Ане Брнабић било је да је од последњег достављеног извештаја оболело нових 386 особа и умрло 18! Зато је јучерашњи дан проглашен – црним, најгорим даном.
И шта сад? Из свега што се догађа нико неће одступити са својих позиција: политика са својих позиција и COVID-19, који нас напада о уништава. Политика каже да на силу нико неће преузети власт и да они који због тога демонстрирају нека то чине после победе над корона вирусом.
Народ се повија, изгубио је поверење у политику, Кризни штаб и власт, негодује, буни се. Народ је сиромашан и нема довољно новца за куповину маски, рукавица, средстава за дезинфекцију – а то значи ни да примени, ни тако једноставне мере које предлаже Ана Брнабић.
Лекари се труде да ураде оно што од њих очекују заражени корона вирусом и болесни. Успевају колико знају и могу, без довољно средстава за рад, без вакцине и лекова.
Изгледа, по свему судећи, да су на једној страни COVID-19 и политичари, а на другој народ и лекари. Борба се наставља, док епидемија не сагори све што се сагорети може и онда стане. „Нека буде борба непрестана”, како каже Његош, „Србија се умирити не може”, каже народна песма.
